Ovo su najčešće zablude o depresiji

Mnogi su skloni da veruju u ono što smo negde usput čuli o depresiji, što je poznato od davnina a za šta ne postoji nijedno medicinsko pokriće. Najčešće zablude o depresiji su potpuno neosnovane, izdvojio je „Hafington post“.

Foto: Shutterstock

Upoznajte ih, pa ćete znati šta zaista treba da radite i kada je vreme za posetu lekaru.

Iako je poražavajuće to što je tuga često simptom, ona nikako ne može biti sinonim za depresiju. Tuga je prolazna i privremena, izazvana uznemirujućim životnim iskustvima i moćnim uspomenama, ali nije konstantna. Sa druge strane, depresija je hronično stanje.

Depresija je znak mentalne bolesti

Ova zabluda je jedan od glavnih razloga zašto ljudi većinom biraju da pate u tišini umesto da potraže pomoć. Kako god bilo - niko nije svojevoljno izabrao da razvije depresiju! To je kompleksni mentalni poremećaj koji pogađa biološko, psihološko i socijalno polje života.

Uvek je uzrokovana traumom

Određene okolnosti često mogu izazvati momente depresije, ali sami događaji nisu u potpunosti odgovorni. Gubitak voljene osobe, razvod i slična iskustva ostavljaju svaku emotivnu osobu tužnom, usamljenom, praznom i punom osećaja krivice. Međutim, oni koji su zaista depresivni imaće te simptome, koji će se često javljati duže od dve nedelje. To je inače jedan od ključnih simptoma za lekarsku dijagnozu depresivnog stanja.

Foto: Shutterstock

Depresija nije prava bolest

Iako nekad može biti teško prepoznati simptome, depresija je ozbiljan zdravstveni problem. Prema mišljenjima stručnjaka sa klinike ,,Mejo”, kod osobe koje pate od depresije razvijaju se promene na mozgu, kao i poremećaj rada hormona i neurotransmitera koji određuje njihovo stanje. Depresija, kao i mnoge bolesti, utiče na sve, od raspoloženja do fizičkog postojanja. Kategorisanje ovog stanja kao stvar karaktera samo omalovažava ljude sa depresijom i odbija ih od traženja tretmana.

Sve je to u vašoj glavi

Emocionalni simptomi su ono za šta se najčešće vezuje depresija, ali oni nisu jedini uzrok. Mnogi ljudi oboleli od depresije bore se sa još nekim oboljenjem u telu. U Institutu za mentalno zdravlje kažu da se depresija može manifestovati kroz umor, nesanicu, promene u apetitu, hronične bolove u mišićima i bol u grudima. Širenjem ideje da je depresija samo u glavi osobe previđaju se fizički znaci mnogo ozbiljnijeg stanja.

To što žene imaju dva puta veći rizik da obole od depresije ne znači da su muškarci zaštićeni. Zapravo, sredovečni muškarci se češće odlučuju na samoubistvo, njihov broj raste svake godine, a većina tih odluka da okončaju život uzrokovana je depresijom. Muškarci često iskuse drugačiju depresiju u odnosu na žene - manje primetnu u društvu. Zbog straha od toga da će izgledati manje muževno, jako i stabilno u očima drugih, muškarci se retko odlučuju da progovore o depresiji i da potraže pomoć. To depresiju čini još opasnijom za muškarce jer izbegavaju tretman i komplikuju trenutno stanje uzimanjem lekova na svoju ruku.

Foto: Shutterstock

Depresija je nasledna

Iako genetske predispozicije mogu povećati šanse da neko razvije depresiju, taj rizik je relativno mali i iznosi od 10 do 15 odsto. Stare studije su ukazivale na nasledni faktor, ali su ga nove dovele u pitanje. Ljudi koji imaju istoriju depresije u porodici svesniji su određenih simptoma, pa se češće obraćaju lekaru.

Treba vam samo antidepresiv

Depresija nije bolest za koju možete uzeti pilulu i osećati se bolje baš zato što se kod svakog manifestuje drugačije. Antidepresivi su najčešći tretman koji prepisuju lekari ukoliko misle da bi odgovarali, ali nisu jedina opcija. Mnogi ljudi koji pate od depresije šalju se na psihoterapiju ili kombinaciju metoda da bi se otkrio uzrok simptoma. Osim toga, ako se koriste samo lekovi, poboljšanja neće biti bar narednih šest nedelja, sve dok se telo ne privikne na njih. Takođe, mnogi ljudi moraju da probaju nekoliko različitih metoda kako bi pronašli onaj metod koji im odgovara.

Foto: Shutterstock

Pićete lekove do kraja života

Tretman za lečenje depresije prilagođava se svakoj osobi u zavisnosti od simptoma. Kao prvo, lekovi se ne prepisuju nužno. Kod nekih lekovi deluju bolje, kod drugih je efektivnija psihoterapija. Lekari prolaze kroz sve opcije lečenja sa pacijentima da bi bili sigurni da im je obezbeđena potrebna nega i da im terapija popravlja stanje.

Razgovor o depresiji pogoršava stanje

Zahvaljujući gorenavedenim mitovima, svi se instinktivno osećaju neprijatno kada treba da razgovaraju o depresiji. Međutim, s takvim stavom ne možete stići daleko jer to oboljenje neće nestati samo. Ali zanemarivanje zabluda i iskren razgovor s voljenom osobom ili stručnjakom može jako da pomogne. Mnogo više od skrivanja, tihe patnje i destruktivnog ponašanja.

Da li ste znali?

Letnja depresija nije mit.

Iako nam raspoloženje najčešće varira na jesen, kada nam kiše ne daju mira, ili u zimu, kada su dani kratki, pa nam nedostaje sunce da nas ogreje, sve je više onih koji pate od letnje depresije. Istraživanje naučnika iz Los Anđelesa je pokazalo da je ovo postala učestala pojava. Njeni simptomi su promena raspoloženja, nesanica, gubitak apetita i kilograma, anksioznost.