Šta stručnjaci misle o fenomenu selfija

Šta stručnjaci misle o fenomenu selfija

Za razliku od šaka, nogu i ostalih delova tela, jedina stvar koju na sebi ne možemo videti je lice. Za to imamo ogledalo ili možemo napraviti selfi – fotografiju samog sebe, pa makar ga nikad nikome ne pokazali.

Selfi je postao prateća pojava današnjeg društva i kroz njega mi pričamo priču o samom sebi. To je način na koji se danas piše biografija, i na osnovu fotografija koje možemo pronaći na nečijem profilu na društvenim mrežama možemo zaključiti kakvo je to poželjno ropstvo u današnjem društvu, šta je to što se danas ceni i šta su ideali kojima se teži.

U društvu, dva najčešće rasprostranjena mišljenja o nastanku selfija je da je reč nastala ili od "selfish" ili "self ficient", pa se tako značenje kreće od sebičnog do samodovoljnog.

Selfi može značiti i samopromociju koja se ne smatra uvek pozitivnom osobinom, a to najčešće zavisi od načina kako se pojedinac postavio ispred objektiva fotoaparata ili prednje kamere mobilnog telefona i šta time želi da postigne. Da li želi sebe da postavi u centar pažnje ili pozadinu. Jako je bitan kontekst.

 

Објава коју дели Kylie (@kyliejenner) дана

Fotoaparat je unazad 80 godina imao opciju samoslikanja, da namestite objektiv i udaljite se od aparata i okidač sam fotografiše, ali to tada nije smatrano selfijem. Tako su pravljeni autoportreti, a selfi iz ugla fotografije nije autoportret zato što ne pokazuje karakter ličnosti već samo spoljnju manifestaciju osobe koja se fotografiše.

Pojam selfi kao masovnog fenomena nije postojao do druge polovine 20. veka, a nekoliko faktora je uticalo na nastanak selfija, pre svega pojava novih medija.

Tako na primer u redu štampanih medija u tom periodu imamo dominaciju štampanog teksta, a fotografija ga je pratila kao ilustracija i zauzimala je oko 20 odsto novina. Pojavom novih medija, ona menja svoju ulogu i proporcija se sada okreće pa imamo 80 odsto fotografije i jedva 10-20 procenata teksta.

Došlo je do promene paradigme od doživljaja interpretacije realnosti ka vizuelnom pokazivanju sveta. Slika je postala važnija od onoga na šta se odnosi,a u stvarnosti se dogodilo ono što je posredovano medijima.

Selfi i grupi

Selfi fotografija ne mora uvek da prikazuje samo jednu osobu, pa tako na takozvanom grupiju može biti više osoba, a one su u stvari gosti na našoj slici. Na selfiju takođe može biti namerno urađena ružna fotografija koja ismeva čitavo to društvo koje insistira na individualizaciji ili takav pristup pravljenja fotografija.

Selfi može biti i nužnost. Recimo ukoliko se nađemo na nekom mestu koje želimo da ovekovečimo fotografijom ali nema nekoga da nas slika jednostavno okrenemo fotoaparat ili kameru mobilnog telefona i to učinimo sami, koliko god ta fotografija što se kadra tiče bila lošeg kvaliteta.

Uloga tehnologije

Tehnologija ovde igra jako veliku ulogu, jer sam selfi ne bi postojao bez uređaja koji to omogućavaju i bez socijalnioh mreža koje su glavne, jer je to naša publika kojoj se obraćamo i predstavljamo. Danasnji gedžeti i telefoni se razvijaju u pravcu usavršavanja selfi fotografija, gde najsavremeniji uređaji imaju rezoluciju prednje kamere čak 8 mega piksela što je do skoro bilo nezamislivo.

To znači da je selfi u takvom društvu ipak uzeo primat. Prvo smo imali telefon koji okrenemo da slikamo sami sebe, pa je napravljena prednja kamera, onda je kao dodatak za bolje selfi fotografije nastao štap za fotografisanje, a danas imamo i dronove koji sami snimaju događaje, a pitanje je gde će nas tehnologija dalje odvesti.

A da li je takav način fotografisanja dobar ili loš, odgovor je da je sve pitanje mere. Zašto neko ne bi zabeležio neki jedinstveni momenat ako ima aparat ili telefon kojim to može sam učiniti, međutim to nekada postane opsesija i postaje preterano.

Neki ljudi danas namenski odlaze na određena mesta samo da bi se slikali i postavili na neku od mreža i na taj način održavaju takozvani online self. Selfi je postao fenomen socijalne mreže, fotografija nam ne vredi puno ukoliko se nije našla na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru. One su postale glavni mediji.

 

Објава коју дели Adriana Lima (@adrianalima) дана

– Danas postoji život ljudi i tehnologija, pa mi živimo paralelno sa virtuelnim svetom. Živimo istovremeno u oba sveta. Društvene mreže čine sastavni deo naše svakodnevnice i ukoliko odemo negde i ne napravimo fotografiju, tamo nismo ni bili, nismo ispričali priču o sebi i nismo to uvrstili u svoj identitet – kaže Sonja Radivojević, master antropologije na temu društvenih mreža i selfie fotografija, na tribini održanoj u okviru Vizualizatora, festivala fotografije.

Svako nosi svoj izlog

Kroz ovaj moderan način pravljenja fotografije se takođe može videti koliko smo mi sposobni da obezbedimo sebi poželjan način života, pa tako na primer da imamo najnoviji model telefona, da sedimo u nekom određenom kaficu i pijemo određenu kafu. Današnji društveni kontekst se može iščitati iz fotografija koje mi postavljamo na društvene mreže.

– Danas sve diktiraju trendovi. U adolescentskom uzrastu postoji potreba da se bude prihvaćen od strane ljudi koji su izvan porodice. Jedan mladi momak ili devojka imaju veliki strah od odbijanja sredine, a onda je pitanje da li oni kada slikaju takvu fotografiju znaju šta rade ili samo ponavljaju ono što radi većina ljudi, bez ideje koja je primarna funkcija toga – kaže Igor Čoko, antropolog i fotograf.

Postoji jedan deo naše ličnosti koji zadržavamo za sebe, a postoji i deo koji želimo da predstavimo drugima. Ti drugi se dele u dve grupe, jedni su oni sa kojima smo bliski i sa kojima možemo da budemo onakvi kakvi smo zaista. Drugi su oni sa kojima nismo bliski, a to je javnost ili naši prijatelji, pratioci na socijalnim mrežama.

 

Објава коју дели Jennifer Lopez (@jlo) дана

– Ako uzmemo da je ličnost kao prodavnica, a prodavnica ima izlog koji je okrenut prema ulici koja je javnost, ljudi prolaze i gledaju izlog, a ako ih nešto zanima ući će u prodavnicu. Tako svako od nas nosi svoj izlog, a princip uređenja izloga je poput šminke, gde naglašavamo ono što je lepo, a prikrivamo ono za šta mislimo da je manje lepo. Mi znamo da našminkana žena izgleda lepše od nenašminkane i imamo doživljaj da je ona lepa, ali ipak znamo da je to prevara. Upravo je to priča o selfijima i socijalnim mrezama. Ta devojka koja se pući upravo hoće da izgleda lepo i erotično, naglašava mladost. Međutim problem nastaje onda kada je realnost drugačija od paralelnog sveta društvenih mreža u kojem živimo – objašnjava dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.

Problem zapravo nastaje kada se virtuelni život u potpunosti pomeša sa realnim i onda dolazi do društvenog poremećaja. Socijalne mreže su dodatak savremenom životu koje imaju svoje pozitivne stvari, ali ne bi trebalo da smo celim telom u svemu tome. Zato negativna nota selfija može biti upravo samopromocija koja ima elemente trenda.

– Trendovi se u modernom svetu veoma brzo pojavljuju a još brže prestaju. Starije generacije često na ovakve trendove gledaju negativno i nije im normalno da njihova deca na primer prave takve fotografije, ali tu se može postaviti pitanje da li bi i oni to radili da je trend selfija postojao kada su oni bili adolescenti. Kritikovanje neke nove pojave često može da znači da mi tu pojavu ne razumemo zato što nam nije bliska i zato što nismo mi ti mladi koji prate trendove – zaključuje Igor Čoko, antropolog i fotograf.

Zatvoreno za komentare.