Redovni šopinzi koji rezultiraju nepotrebnim troškovima mogu biti mnogo više od nedostatka kontrole, upozoravaju stručnjaci.
Foto: Shutterstock
Upravo zbog toga smatraju da zavisnost od kupovine, poznatu i kao oniomanija ili kompulsivni poremećaj kupovine, treba proglasiti mentalnom bolešću.
Nedavna studija Medicinske škole u Hanoveru otkrila je da sedam posto odraslih osoba pokazuje neku vrstu kompulsivnih problema vezanih za kupovinu, a ovaj broj u poslednje dve decenije raste u Americi i Evropi.
Foto: Pixabay
Zaključeno je da postoji potreba za većim razumevanjem i prepoznavanjem ovog opasnog stanja.
Vreme je da prepoznamo šoping poremećaj kao odvojeno mentalno stanje. To će nam pomoći u razvoju boljih metoda dijagnoze i lečenja. Pre službene dijagnoze treba obaviti više kvalitetnih istraživanja.
Foto: Shutterstock
Oni koji pate od tog stanja kao podsticaj često navode nagon za trošenjem ili anksioznost koja se može ublažiti samo kupovinom. Takve osobe kupovinu koriste i kao beg od negativnih emocija.
Poremećaj se može razviti bez obzira na primanja, a artikli koje kupuju nisu uvek skupi.