Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija pogađa više od 300 miliona ljudi na svetu. U najgorim slučajevima depresija može da dovede i do samoubistva.
Photo: shutterstock
Iako je normalno povremeno osećati tugu ili biti žalostan zbog određenih događaja, depresija predstavlja nešto sasvim drugo. Ona može da dovede do niza emocionalnih i fizičkih problema koji smanjuju sposobnost funkcionisanja ljudi, kako na poslu tako i kod kuće.
Photo: Pexels
Simptomi uključuju osećanje intenzivne tuge, koje traje dugo vremena, zatim gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, kao i glavobolju, teskobu i probleme sa snom i nesanicom.
Photo: shutterstock
Depresija može da se leči, ali je veoma važno razgovarati sa stručnom osobom kako bi se izabrala najbolja terapija bazirana na uzroku, simptomima, medicinskoj i porodičnoj istoriji bolesti, kulturološkim faktorima i okruženju.
Photo: shutterstock
Većina antidepresiva stvorena je na pretpostavci da se depresija javlja zbog toga što depresivnim osobama nedostaje serotonina i norepinefrina. Lekovi prilagođavaju nivoe ova dva neurotransmitera.
Photo: Pixabay
Prema podacima Američke psihijatrijske asocijacije, 80 do 90 odsto ljudi pozitivno reaguje na terapiju, ali kod nekih pacijenata lekovi koji su dostupni na tržištu nisu efikasni.
Photo: Pexels
Studija sprovedena na Univerzitetu u Hirošimi zasnovana je na ponašanju proteina RGS8. On kontroliše receptor MCHR1, koji reguliše san, ishranu i raspoloženje.
Photo: Pexels
Istraživanja su utvrdila da RGS8 deaktivira taj receptor, u kultivisanim ćelijama, pa to otvara put ka pronalasku novih lekova za efikasnije lečenje depresije čak i kod najtežih slučajeva.