Postoje određeni simptomi koji bi mogli upućivati na to da osoba pati od određenog anksioznog poremećaja.
Foto: Shutterstock
Svako od nas povremeno se oseća bezvoljno i depresivno i to je sasvim normalna stvar. Ne možemo stalno biti srećni i nasmejani.
Zbog svih životnih obaveza, balansiranja između privatnog i poslovnog života, svakodnevnica je ponekad vrlo stresna.
Taj stres ponekad može biti pozitivna stvar, tvrde psiholozi. Naime, anksioznost i stres nas teraju da budemo bolje i da se suočimo sa svojim strahovima.
Ipak, svakodnevna teskoba može preći zdravu granicu te se pretvoriti u stanje koje iziskuje određenu terapiju ili lečenje.
Psiholozi kažu da u onom trenutku kada ta teskoba prestane biti korisna i počinje ometati vašu svakodnevnicu, vreme je da zatražite pomoć jer postoji mogućnost da bolujete od anksioznog poremećaja.
Foto: Pixabay
Simptome anksioznog poremećaja nije uvek lako prepoznati i oni se mogu razlikovati od osobe do osobe. Neki ljudi imaju napade panike a drugi se pak saočavaju s raznim fobijama.
Štaviše, postoji nekoliko različitih tipova anksioznih poremećaja, uključujući opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i socijalni anksiozni poremećaj.
Postoje određeni simptomi koji bi mogli upućivati na to da osoba pati od određenog anksioznog poremećaja, a u nastavku vam otkrivamo neke od njih.
Znakovi koji ukazuju na anksiozni poremećaj
Izbegavate društvo i obaveze
Ako ste počeli da izbegavate sva društvena događanja, druženja s prijateljicama i druge poslovne događaje koji su vas ranije usrećivali ili vam pomagali kod unapređenja, vreme je da se vratite korak unatrag i zapitate sami sebe zašto.
Foto: Shutterstock
Normalno je da ponekad naprosto nismo voljni da se družimo s drugima zbog umora, no ako konstantno izbegavate da izlazite u javnost, a ranije ste bili druželjubiva osoba, znači da nešto nije u redu.
Odugovlačenje isto tako može biti jedan od simptoma anksioznosti. Naime, ako odgađate poslovne zadatke i obaveze ili čak ne želite ići na posao jer se bojite da će vas kolege i šef kritikovati, imate problem.
Stalno tražite tuđe mišljenje
Osobe koje pate od nekog oblika anksioznosti uglavnom su uvek jako nesigurne u sebe pa traže sigurnost u drugima.
Foto: Shutterstock
Prilikom donošenja važne odluke, anksiozna osoba će nervozno ispitivati druge da li je u pravu ili će panično pretraživati internet u potrazi za dodatnim informacijama brinući se da ne pogreši.
Imate problema sa spavanjem
Depresivni ljudi, kao i oni koji pate od anksioznih poremećaja, u velikoj većini slučajeva imaju problema s nesanicom.
Foto: Shutterstock
Svi mi ponekad ne možemo da zaspimo, no ako vaša nesanica postaje hronična i ako zbog nedostatka sna ne možete normalno da funkcionišete tokom dana, znači da nešto nije u redu.
Bilo da ne možete zaspati ili pak se stalno budite tokom noći, to su signali da vam teskoba ometa vaš san.
Problemi s probavom
Zbog celog niza složenih i povezanih funkcija koje se odvijaju u našem telu i koje su povezane sa živčanim sistemom, anksioznost može izazvati i razne zdravstvene probleme poput onih s probavom.
Foto: Shutterstock
Naime, ako ste stalno uznemireni, vrlo je verovatno i da ćete osetiti tegobe u probavnom sistemu.
Česte glavobolje ili bolovi u mišićima
Foto: Shutterstock
Slično kao što anksioznost može izazvati probavne probleme, jednako tako može izazvati i glavobolje ili pak bolove u mišićima, posebno ako ste stalno napeti i pod stresom.
Teško dišete i srce vam lupa pojačano
Pojačano lupanje srca i teško disanje takođe su fizičke reakcije organizma na stres i teskobu koju osećate. Ako osećate stalno kao da vas nešto pritiska iznutra, vrlo je verovatno da je uzrok psihičke prirode.
Foto: Shutterstock
Ironično u celoj toj situaciji je to što ljudi sve ove simptome anksioznosti vrlo često smatraju "normalnima". Ili su pak skloni da se brinu još više misleći da su njihovo ubrzano disanje i osećaj slabosti simptomi nekih ozbiljnijih bolesti.
Stalno ste umorni
Čak i ako nemate problema s nesanicom, a stalno osećate neobjašnjivi umor moguće je da patite od teskobe. Naime, dok smo pod stresom, naše se telo bori te se zbog toga možemo osećati umorno.
Foto: Shutterstock
Dakle, ako ste stalno umorni bez razloga, razmislite malo o sebi, svojim svakodnevnim navikama i o tome postoji li mogućnost da su pravi krivci zapravo stres i napetost.
Šta učiniti ako patite od anksioznosti?
Iako su ovi samo neki od simptoma anksioznosti i ne mora nužno značiti da je osoba s ovim simptomima ujedno i anksiozna, ako sumnjate da patite od nekog poremećaja povezanog s teskobom onda najpre duboko razmislite o svom načinu života.
Promena određenih navika u svakodnevnici može vam uveliko olakšati život i smanjiti nivo stresa. Ishrana, kvalitetan san i fizička aktivnost nužni su ako želite da se rešite teskobe.
Isto tako, vrlo je bitna i socijalna podrška odnosno ljudi s kojima ćete moći da podelite svoje brige i frustracije umesto da sve držite u sebi.
Foto: Shutterstock
Ako pak preduzimanje malih promena ne izazove nikakav pomak u tome kako se osećate, mentalno i fizički, onda je možda vreme da se posavetujete sa stručnom osobom.
Najčešći tretman za anksioznost je kognitivna bihevioralna terapija, koja ukazuje na to da naše misli i ponašanje utiču na to kako se osećamo i šta radimo, i obrnuto.
Psiholozi će vam pomoći da postanete svesniji vlastitih misli i emocija i da se klonite onih koje loše utiču na vaše zdravlje.
Postoje mnoge tehnike za lečenje anksioznosti koje su se u velikom broju slučajeva pokazale kao vrlo uspešne. Tehnike relaksacije, takođe mogu biti izuzetno učinkovite.