Ove stvari radimo svakodnevno a kod psihijatra bismo zbog njih „dobili šifru“

Naš najveći stručnjak za bolesti zavisnosti, psihijatar prof. dr Ivan Dimitrijević iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, kaže da su naše svakodnevne navike, a koje deluju prihvatljivo i obično, u stvari psihijatrijske šifre.

 Foto: Shutterstock

Da sada prekinemo to što radimo, odemo kod psihijatra i kažemo: "Dobar dan. Pijem kafu i pušim. Pijem i alkohol. To radim već godinama", istog sekunda bismo završili u "psihijatrijskom kartonu" i dobili prave "F dijagnoze".

Jer sve te naše navike vode, kako navode pojedini stručnjaci, "direktno u psihijatriju".

Na osnovu toga, dijagnoze Srbije mogle bi da budu F 15 - koja se odnosi na upotrebu stimulansa, uključujući kofein, F 17 - koja se odnosi na upotrebu duvana i F 10 koja se odnosi na upotrebu alkohola i to po međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Fakat da se u Srbiji samo voda ispija više od kafe, a da pušimo više od Turaka, a o alkoholu, koji je aposlutno prihvatljiva odlika muškaraca, a sve više i žena, da ne govorimo.

Istovremeno, poražavajući je podatak da Srbi godišnje popiju čak 5,3 miliona kutija lekova za smirenje, i to samo onih legalno izdatih na recept, podaci su Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

 Foto: Shutterstock

Dakle, može se reći da ne možemo više da bitišemo u realnosti bez "menjača svesti" - "lekića", kafe, cigareta i alkohola ili što klinci kažu - "na suvo".

Šalu na stranu, koliko god nam sve te navike, osim lekova za smirenje, bile svakodnevna rutina, one uopšte nisu bezazlene, bez posledica, a mogu da budu uvod u teža psihička stanja, kada nam je potrebna psihijatrijska pomoć.

Kafa, duvan i alkohol stvaraju psihičku zavisnost, a mogu da nas i ubiju jer postoje i njihove smrtonosne doze za čoveka.

"U odnosu na to šta konzumirate možete i da izaberete svoju šifru", kaže dr Dimitrijević kroz smeh, dodajući da stvar nije uopšte banalana i nebitna.

 Foto: Pixabay

Prema njegovim rečima, o tome mora da se priča i razmišlja jer su konzumacija kafe, alkohola i duvana prvi koraci ka zavisnosti.

"Jasno je da ispijanje kafe, alkohola i pušenje cigareta predstavlja vrstu bekstva u zadovoljstvo. Hoćemo da doživimo nešto što nam je lepo. A, to nas, ipak, vodi u psihijatriju. Svaka zavisnost je eksperiment koji ima tri faze - povremena upotreba, redovna upotreba i zavisnost. Uopšte nije bitno da li se radi o teškim drogama ili kafi, cigaretama, alkoholu i trebalo bi to stalno ponavljati", objašnjava on.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji raste broj pušača. Prema istim podacima, u poslednje četiri godine propušilo ih je 490.000, tako da trenutno imamo oko 2,6 miliona pušača.

Tako, najstrastveniji pušači imaju između 45 i 59 godina.

 Foto: Pixabay

Prema objavljenim podacima, svaki građanin Srbije popije godišnje 4 kilograma kafe, dok podaci "Demostata" govore da se godišnje u Srbiji popije 12,5 litara alkohola po stanovniku.

Pušimo insekticid

Zanimljivo je što biljka duvan stvara nikotin kao hemijsku odbranu od insekata. On u cigaretama, gde je u malim količinama - oko miligram, deluje kao stimulans i jedan je od najvažnijih faktora odgovornih za stvaranje zavisnosti kod pušenja. Prema navodima Američkog udruženja za srce ta zavisnost je uvek bila najteža za odvikavanje i to u rangu one od heroina i kokaina. Smrtonosna doza nikotina je 60 miligrama, a do smrti dolazi zbog paralize organa za disanje.

 Foto: Shutterstock

Kofein - najčešće korišćena farmakološka supstanca na planeti

Kofein se dobija iz zrna kafe, listova čaja i iz kakaovih zrna. Osim što ga ispijamo u kafi, on se dodaje i veštačkim gaziranim pićima. Spada u psihostimulanse, supstance koje utiču na Centralni nervni sistem (CNS). Smatra se za najčešće korišćenu farmakološku aktivnu supstancu u svetu. Veće doze kofeina nadražuju CNS, a samim tim i centar za disanje, ali i kardiovaskularni sistem. Nalazi i na doping listi Međunarodnog olimpijskog odbora, mada je njegova najviša dopuštena doza toliko visoka, da sportisti mogu bez naročitog uzdržavanja piti kafu ili čaj za doručak. Ne može baš lako da ubije, osim ukoliko se ne popije 100 šoljica kafe na dan.

 Foto: Pixabay

Alkohol izaziva komu i smrt

Stanje organizma koji je pod dejstvom alkohola poznato je kao pijanstvo. U zavisnosti od koncentracije alkohola u krvi dešavaju se telesne promene i promene svesti, opažanja i ponašanja.

Alkoholemija, kako se stručno kaže, se meri promilima ili koncentracijom alkohola na 1.000 kubnih centimetra krvi. Preko pet promila je kod većine smrtonosna doza. Prvo "strada" centar za disanje, potom nastaje kolaps čitavog kardiovaskularnog sistema, a zatim koma. Smrt može da nastupi do 10 sati od početka kome.

Dakle, dok smo još na nogama, nije na odmet da shvatimo šta svakodnevno sebi radimo, a na to upozoravaju i stručnjaci koji se bave bolestima zavisnosti.