„Puno zamišljenih očiju, poneki osmeh, stalna promena“: Šta želi da nas upita psihoterapeut posmatrajući nas u Knez Mihailovoj?

Možda ste nekad i sami posmatrali prolaznike po Knez Mihailovoj i pokušavali da pogodite njihove priče, ali, da neko vas gleda, da prati vaš pogled, pokret, misao - šta bi zaključio?

Photo: Shutterstock

Statusi psihoterapeuta Vladimira Đurića postaju viralni jer teme svojih razmišljanja nalazi u nekim svakodnevnim situacijama, kojima svi svedočimo, a ponekad ne shvatamo šta sve one nose.

Jedan od takvih je i njegov komentar nakon posmatranja ljudi na najpopularnijem beogradskom šetalištu.

Prenosimo vam ga u celosti.

"Po ovakvom vremenu Knez Mihailovom šeta po mojoj slobodnoj proceni oko pet hiljada ljudi.

Potpuno različitih…

I sasvim istih…

Photo: shutterstock

Sa generalno sličnim željama…

A dijametralno suprotnim problemima…

I potpuno istim spektrom osećanja…

A različito polarisanim raspoloženjima…

Neko je smrtno anksiozan oko položaja separea na večerašnjem splavu i eventualnim pogledom na nju… pored njega…

Neko je ludo srećan zbog pasulja preteklog od četvrtka koji se tek danas pravi, kad je odležao… iako je meso odavno pojedeno…

Photo: shutterstock

Neka razmišlja da li je vreme za servis silikona i da li je odabrana veličina adekvatna… potpuno nesigurna…

Neka razmišlja kad je beše zakazan sledeći turnus hemioterapije i kako je lepo što od jutros nije povraćala… potpuno raspoložena…

Jedan je depresivan jer ga manekenke više ne ispunjavaju... kokain ne radi…

Drugi je maničan jer je sedeo pored nje na predavanju i pozajmio joj list papira…

Visok i lep razmišlja kako ga posao izjeda i zarobljava i kako je džaba sav novac… ako nema vremena da bude srećan…

Nizak i ružan razmišlja kako bi kada bi prošao na onom konkursu povratio samopouzdanje i veru u sebe… i kako bi konačno mogao sa ponosom da se pogleda u ogledalu…

Puno zamišljenih očiju…

Naboranih čela…

Photo: shutterstock

Poneki osmeh…

Život vazda isti…

Stalna promena…

U glavi mi odzvanja takeaway note sa prošlonedeljnog predavanja "da ne vidimo život onakvim kakav on jeste, već onakvim kakvi mi jesmo!"…

I kako sve zavisi od perspektive…

Od uravnoteženosti…

Od prioriteta…

Od postavljanja stvari na odgovarajuća mesta, koje zaslužuju na celoživotnoj, a ne na trenutnoj skali…

Photo: shutterstock

Jer nismo više deca i ne mora nam se svaka želja ostvariti…

Ne mora biti volja naša…

To nigde nije zapisano…

To su samo želje…

I pravilan odabir…tj. smanjivanje apsolutnog broja istih…

Ta mudra skromnost je možda i jedini put ka zadovoljstvu…i sreći…

Jer zašto mislimo da će nas nešto novo usrećiti ako ni sa ovim što imamo nismo srećni?

Photo: Facebook/screenshot