Zaboravili ste šta ste hteli čim izađete iz prostorije? Evo šta je glavni krivac za to

Koliko puta vam se dogodilo da ste izašli iz prostorije pa ste se setili da ste zaboravili gde ste pošli ili, još gore – zaboravili se da ponesete ključnu stvar?

Foto: Shutterstock

U tekstu otkrivamo zašto do toga dolazi i koga možemo kriviti.

Sigurni smo da ste se nekolicinu puta u životu pronašli u situaciji da ste krenuli iz jedne u drugu prostoriju pa se onda "izgubili", jer vam nije bilo jasno šta ste u njoj trebali da obavite. Ili biste krenuli u kupovinu i zaboravili ono osnovno - novčanik.

Iako bismo ovo pripisali slabom pamćenju i zaboravnosti, naučnici s priznatog Univerziteta Notre Dame sproveli su istraživanje u kojem su došli do otkrića da su za sve kriva - vrata.

Eksperiment u videoigrici

Psiholozi Gabrijel Radvanski, Sabina Kravic i Andrea Tamplin, ovaj su eksperiment sproveli tako što su dvema grupama dali da igraju videoigru u kojoj su se kretali pomoću tipki sa strelicama.

U igrici su prilazili stolovima na kojima su se nalazili razni predmeti pa je njihov zadatak bio da odnesu s jednog na drugi, a na svakom bi se idućem nalazio novi predmet.

Stolovi su se nalazili ili u istoj ili u različitoj sobi, a udaljenost koju su učesnici prelazili do svakog bila je jednaka. Takođe, predmete su nosili u virtuelnoj torbi, ali nisu mogli da ih vide.

Foto: Shutterstock

S vremena na vreme ispitivali su ih o tome znaju li koji predmet nose, a kao što je bilo pretpostavljeno, njihovi su odgovori bili sporiji i neprecizni kad su prolazili kroz vrata i išli u novu sobu.

Dokazi i u stvarnom svetu

Radvanski je s kolegama sproveo ovaj eksperiment i u stvarnom okruženju. Zadaci su bili gotovo jednako postavljeni kao i u videoigri.

Udaljenost između stolova u istim, ali i različitim sobama, bila je jednaka, no virtuelne su torbe bile zamenjene kutijama za cipele. Tako učesnici nisu mogli u njih da vire i vide o kom je predmetu reč, zbog čega varanje nije bilo moguće.

Rezultati su bili gotovo identični eksperimentu u virtuelnom svetu, samo što je razlika između ove dve grupe u stvarnosti bila izrazito velika. Ispitanici koji su prolazili kroz vrata kako bi došli do stola i odložili predmet lošije su odgovarali na pitanje o tome koji predmet nose nego oni koji su predmet nosili u istoj sobi. 

Foto: Shutterstock

Jesu li zaista kriva vrata?

Sasvim sigurno, tzv. doorway effect, odnosno "efekat vrata", zaista je dokazao kako prolazak kroz vrata "briše" našu memoriju. Ali da li je zaista problem u vratima ili je ljudima lakše da zapamte stvari u prostoriji u kojoj su dobili informacije? Kako bi odbacili ovu pretpostavku, psiholozi su izveli i treći eksperiment.

Neki su učesnici prolazili kroz jedna vrata da bi ušli u novu prostoriju, a zatim su se vraćali u prethodnu prostoriju kroz druga vrata. Prema pretpostavci o lakšem pamćenju stvari na mestima na kojima se dobijaju informacije, povratak u prostoriju u kojoj su uzeli predmet trebao je da im vrati sećanje, ali nije.

Zašto do toga dolazi?

Efekat praga zapravo nam govori o tome kako na pamćenje ne utiče samo koliko smo obratili pažnju na nešto ili se potrudili da zapamtimo. Mozak čuva informacije sve do onog trenutka dok ne proceni da nam više ne trebaju pa ih zamenjuje novim. U suprotnom naš bi um bio pretrpan velikom količinom podataka.