Zamislite ovo: Imate ozbiljan razgovor sa osobom koju volite. Partner je uznemiren, tužan, zabrinut, a vi… počinjete da se smejete. Ne znate čak ni zašto se smejete i dajete sve od sebe da ostanete ozbiljni, ali ne možete. (I ovaj smeh, praćen je, naravno, užasnim osećajem krivice, jer ste svesni da je vaša reakcija potpuno neprimerena datoj situaciji.) Pa, imamo neke dobre vesti… Ako vam se ovo često dešava, niste jedini.
Foto: Pexels
Razlozi zbog kojih se ljudi smeju u vrlo ozbiljnim situacijama se razlikuju u zavisnosti od osobe i njenog psihološkog stanja.
"Osobe koje pate od određenih poremećaja, kao što su poremećaji pažnje, opsesivno-kompulsivni poremećaji, kao i poremećaji iz autističnog spektra, često će se boriti sa prikladnim emocionalnim reakcijama na tužne ili strašne događaje", kaže za "Riders dajdžest" psihoterapeut Keli Hopkins Alvarez.
"Postoji, takođe, i vrlo mali procenat populacije koji potpada pod kategoriju sociopata, i oni u izvesnom smislu doživljavaju zadovoljstvo kad vide patnju drugih ljudi, što je posledica potpunog nedostatka empatije kod ovakvih osoba."
Foto: Pexels
Ukoliko je neprimerena reakcija posledica određenih psiholoških poremećaja, od pomoći može biti kognitivno-bihevioralna terapija, koja pacijentima pomaže da razviju prikladan emocionalni odgovor na određene situacije.
A šta ako nemate nikakav poremećaj, a ipak vam se desilo da dobijete napad smeha na sahrani, na primer, ili na nekom jako važnom i jako ozbiljnom događaju kojem ste prisustvovali?
Pre nego što počenete da "guglate" simptome psiholoških problema, i da se preispitujete jer ste se uplašili da niste pritajeni sociopata, da vas "utešimo": postoji još jedno moguće objašnjenje ovakvog ponašanja.
Foto: Pexels
Ako se smejete u "pogrešnom trenutku", vi podsvesno štitite sebe od sebe samih.
"Ljudi ponekad počnu nekontrolisano da se smeju jer pokušavaju da izbegnu suočavanje sa svojim stvarnim emocijama", kaže Hopkins Alvarez. "To nije voljni, svestan proces."
Drugim rečima, smeh u teškim trenucima je "bedem" koji podižete da biste se zaštitili od emocija koje osećate. I to je sasvim legitiman mehanizam psihološke odbrane.