Znate li šta najčešće govore ljudi koji pate od depresije

Samosažaljenje, intenzivna tuga, potištenost, strah, beznađe, osećaj manje vrednosti, krivica, umor i iscrpljenost samo su neki simptomi depresije, pošasti 21. veka, koji nam, ma koliko jasni bili, često promiču. Na sreću, naučnici su uspeli da otkriju prirodu veze između ovog duševnog stanja i jezika i da, zahvaljujući tehnologiji, spoje deo ove kompleksne slagalice. Sada će vam biti lakše da shvatite kako depresija zaista izgleda.

Foto: Shutterstock

Nova psihološka studija objavljena u magazinu Clinical Psychological Science tvrdi da na osnovu česte upotrebe određenih reči, uz pomoć specijalnih kompjuterskih programa za analizu teksta, može da se sazna da li neko pati od depresije.

Izračunava se učestalost određenih reči ili vrsta reči, prosečna dužina rečenica, gramatički obrasci, bogatstvo i raznovrsnost izražavanja i slično.

Foto: Shutterstock

Ova tehnologija omogućava uočavanje određenih jezičkih karakteristika i obrazaca koje ljudima mogu da promaknu, a osluškivanje samog načina govora depresivnih osoba takođe pruža dobar uvid u problem.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, istraživanja pokazuju da može da se uoči razlika između načina govora depresivaca i osoba koje ne ispoljavaju nikakve simptome depresije.

Zamenice sve otkrivaju

Sam jezik može se razložiti na dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj je ono šta izražavamo – značenje, tema naših izjava. Uopšte ne iznenađuje to što se kod ljudi koji pate od depresije uočava preterana upotreba reči koje izražavaju negativne emocije.

Među tim negativnim rečima najčešća je upotreba negativnih prideva i priloga poput "usamljen", "tužan", "očajan".

Međutim, od upotrebe negativnih prideva i priloga mnogo je interesantnije to na koji način depresivni ljudi upotrebljavaju zamenice. Zapaženo je da ovi ljudi mnogo češće koriste zamenice prvog lica jednine, poput "ja", "moje", "meni", od svih ostalih zamenica.

Foto: Shutterstock

Drugim rečima, govor depresivnih ljudi odaje da su oni mnogo više fokusirani na sebe nego na svoju vezu s drugima.

Naučnici veruju da je za identifikovanje depresije mnogo značajnija i pouzdanija upotreba zamenica od upotrebe prideva koji nose negativno emotivno značenje. Jezik depresije fokusiran je na govornika.

Preterano razmišljanje o problemima, negativne misli i društvena izolacija uobičajeni su simptomi depresije. Ipak mi ne znamo sa sigurnošću šta je ovde uzrok čega. Da li depresija tera ljude da se izoluju i fokusiraju na sebe, ili preterano fokusiranje na sebe i izolacija dovode do depresije?

Isključivost je upadljiva

Za razliku od sadržaja, jezički stil predstavlja način na koji sebe izražavamo. Istraživanja su pokazala da stil izražavanja predstavlja još pouzdaniji pokazatelj da li neka osoba pati od depresije ili ne.

Analiza pisanja 6.400 ljudi sa 64 različita foruma o mentalnom zdravlju pokazala je da su depresivni ljudi skloni izražavanju korišćenjem apsolutističkih reči – reči poput "nikad", "uvek", "mora", "stalno", "apsolutno", "nikako", "ništa", "sve", "svi"… Jezik depresije pun je isključivosti.

Depresivci su skloniji crno-belom i isključivom gledanju na svet, a to se direktno odražava i na njihov jezički stil. U poređenju sa 19 različitih kontrolnih foruma, na forumima koji se bave anksioznošću i depresijom apsolutističke reči su 50% češće, a na forumima koji se bave samoubilačkim mislima ovaj procenat je mnogo veći – čak 80%.

Foto: Shutterstock

Naučnici su u istraživanje takođe uključili i forume na kojima ljudi koji su se oporavili od depresivnih epizoda pišu ohrabrujuće poruke o tome kako su se izborili sa svojim psihičkim problemima.

Negativne emocije na ovim forumima izražavane su skoro podjednako kao na kontrolnim forumima, dok je izražavanje pozitivnih emocija bilo veće čak za 70%.

Međutim, zanimljiva je činjenica da je procenat apsolutističkih reči bio znatno veći u odnosu na kontrolne forume, ali i neznatno niži u odnosu na forume za savetovanja u vezi sa anksioznošću i depresijom.

Poznato je da se simptomi depresije često vraćaju i da osobe sklone depresiji daleko češće upotrebljavaju apsolutističke reči, bez obzira da li trenutno imaju simptome depresije ili ne.

Zbog toga naučnici danas sklonost ka apsolutističkom mišljenju i isključivosti, čak i kad nema drugih simptoma depresije, smatraju za znak sklonosti depresiji. Slično važi i za sklonost ka stavljanju samog sebe u fokus i "crnim" mislima.

Naravno da osoba ponekad može koristiti jezik depresije čak iako realno nije depresivna. Na kraju krajeva, za to da li neko pati najmerodavnije je to kako se oseća na duže staze.

Važno je razumeti sebe

Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da bolje razumemo sam način na koji depresivne osobe misle, da prepoznamo simptome depresije ali i mnogo više od toga.

Naučnici danas "treniraju" kompjutere sa veštačkom inteligencijom i sposobnošću mašinskog učenja (učenja iz iskustva) da na osnovu analize teksta prepoznaju ljude sa potencijalnim psihičkim problemima (na primer čitajući objave na blogovima ili društvenim mrežama).

Kompjuterska analiza se već sad pokazuje kao mnogo efikasnija od manuelne analize čak i veoma iskusnih terapeuta u klasifikovanju psiholoških poremećaja, zahvaljujući kompleksnim algoritmima i obradi ogromne količine podataka odjednom.

Foto: Shutterstock

Kako baza podataka bude rasla, a algoritmi budu postajali sofisticiraniji, tako će i kompjuteri postajati još bolji u pružanju asistencije terapeutima.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u ovom trenutku više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. To znači da se broj osoba sa simptomima depresije od 2005. godine do danas povećao za 18%.

U današnje vreme, kada je depresija u konstantnom porastu, svaka pomoć je dobrodošla. Svako sredstvo uz pomoć kojeg se simptomi depresije mogu uočiti što ranije, daje nam veći manevarski prostor za sprečavanje tragičnih gubitaka.