Znate li zašto doživljavate deža vi?

Da li vam je poznat onaj misteriozni osećaj da ste nešto već videli, doživeli, da ste nekoga upoznali čak iako ga vidite prvi put u životu?

Osećaj poznat kao "deža vi" verovatno ste iskusili bar jednom u životu, ali iako je tako čest, naučnici o njemu i dalje jako malo znaju. "Deža vi" je reč francuskog porekla i znači "već viđeno".

Sam pojam u upotrebu je ušao 1876. godine zahvaljujući francuskom filozofu i istraživaču Emilu Borjaku, a zanimljivo je da je ova tema privlačila pažnju čak i čuvenog Sigmunda Frojda koji je osećaj poznatog pripisivao potisnutim željama.

- To je samo nekompletan delić davno zaboravljene uspomene prizvane nekim traumatičnim događajem ili izraz skrivene želje koju sami sebi ne želimo da priznamo - tvrdio je on. Frojd nije jedini koji se zainteresovao za ovaj fenomen.

Može se reći da je priča o "deža vi" stara koliko i čovečanstvo. Grčki filozofi Pitagora i Platon videli su u njemu sećanja iz nekog prethodnog života, stoici su ga tumačili kao "večni povratak istog", a Aristotel doživljaj "već viđenog" svodio je na običan psihički problem.

Čak i katolička crkva imala je svoj stav o tom osećaju koji su videli kao "demona koji čoveka iskušava idejama o prethodnim životima". Među drugim teorijama kojima se ovaj fenomen objašnjava su i genetska memorija, pa čak i reinkarnacija, a medicina ga je u prošlosti najčešće vezivala za epilepsiju, šizofreniju i mentalne poremećaje.

U literaturi se najčešće pominje kao deo epilepsije temporalnog (slepočnog) režnja, pošto ljudi sa ovim tipom epilepsije tvrde da "deža vi" doživljavaju malo pre samog napada. Ono što predstavlja problem je činjenica da se "deža vi" dešava iznenada, traje kratko i gotovo nemoguće ga je izazvati, što naučnicima dodatno otežava proučavanje njegovih uzroka i karakteristika.

Statistika kaže da taj osećaj u proseku traje oko 30 sekundi, a najčešće se javlja u kasnoj adolescenciji (od 15 do 25 godina), dok učestalost njegovog pojavljivanja opada sa godinama. To se opravdava aktivnijim radom mladog mozga koji proizvodi više dopamina, a koji je opet povezan sa pojavom "deža vi".

Takođe, "deža vi" se, prema podacima, češće dešava ljudima koji mnogo putuju i koji se sećaju svojih snova. U tom smislu, veruje se da se "deža vi" može desiti onda kada trenutno iskustvo delimično odgovara nekom prethodnom, iako ga se ne sećamo.

7 zanimljivosti o  "Deža vi":

1. Jedan mogući okidač naziva se podeljena percepcija. To se dešava kada kratko pogledate objekat pre punog pogleda, ali ga mozak zapamti.

2. Ovaj osećaj podjednako se dešava i muškarcima i ženama.

3. Prema jednoj teoriji za iluziju sećanja zapravo su odgovorni hipokampus i parahipokampalne strukture, koje imaju važnu ulogu u spajanju informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Greškom, informacija prelazi u dugoročno pamćenje pre nego što je obrađena u kratkoročnom.

4. Suprotnost "deža vi" zove se "žame vi". To je osećaj kada neko prođe kroz poznato okruženje, ali se oseća potpuno nepoznato.

5. Postoje još dve vrste: "dejaentendu" što znači "već čuli" i "deja vécu" što znači "već živi".

6. Nekoliko studija pokazalo je da obrazovanje i socio-ekonomski status u direktnoj vezi sa učestalošću ponavljanja osećaja viđenog. Osobe sa visokim obrazovanjem i višim socio-ekonomskim statusom češće doživljavaju "deža vi".

7. Prema studiji objavljenoj u magazinu "Nova nauka" ovaj fenomen mogao bi da bude provera pamćenja u mozgu. Ako imate "deža vi" to znači da vaše pamćenje radi ispravno. 

Pročitaj još