Kod Parkinsonove bolesti, problemi obično počinju na jednoj strani tela, najčešće na ruci i vremenom se šire i na drugi ekstremitet na toj istoj strani.
Foto: Shutterstock
Budući da je veoma često prva na udaru ruka, prva manifestacija koja se dešava u nastanku Parkinsonove bolesti tiče se rukopisa, pa osoba piše sitnijim slovima nego što je pisala ranije, a reči joj postanu nagomilane.
Prvo ruka, a kasnije i noga ili usta, počinju da se tresu, a govor se usporava. Problemi u funkcionisanju ruku, odnosno prstiju, ogledaju se i u tome što se oboleli teže oblači, a naročito teško uspeva da zakopča dugme, zaveže pertle i slično.
Vremenom mišići postaju sve ukočeniji, pokreti sve sporiji, osoba se teže i kreće jer ne može, nekada i po nekoliko minuta, da odvoji noge od podloge, a često joj je teško i da održi ravnotežu.
Foto: Shutterstock
S razvojem bolesti, motoričkim problemima se pridružuju i drugi, kao što su teškoće sa pamćenjem, poremećajem pažnje, nesanica, poremećaj ponašanja za vreme spavanja koji može da uključuje i halucinacije, što se nekada dešava i kao posledica uzimanja pojedinih lekova za lečenje simptoma, zatim depresija.
Dešavaju se i gastrointestinalne smetnje, najčešće je reč o poteškoćama pri gutanju kao i opstipaciji.
Parkinsonova bolest je hronični neurološki poremećaj za koji se ne zna pouzdano šta ga izaziva. Problemi nastaju zato što oboleloj osobi nedostaje dopamina, neurotransmitera signala u mozgu, vezanih za koordinaciju pokreta, među kojima je i pisanje.
Foto: Shutterstock
Simptomi Parkinsonove bolesti se u najvećem broju slučajeva počinju ispoljavati između četrdesete i šezdesete godine života. Učestalost je takva, da se smatra da od 100 ljudi starijih od 60 godina, jedan oboli od ove bolesti.