Štetne materije iz šampona koje morate izbegavati

Dr Branimir Nestorović, poznati dečiji pulmolog i doktor u beogradskoj Univerzitetskoj dečijoj klinici "Tiršova", otvara novu temu o štetnosti sredstava za ličnu higijenu bez kojih savremeni čovek ne može da živi: 

Foto: Shutterstock

"Šamponi su danas proizvod bez koga se ne može zamisliti moderan čovek. Reklame za šampone naglašavaju značaj divne, guste i svilenkaste kose u socijalnom životu čoveka. Ono što ne govore je činjenica da šamponi često sadrže vrlo štetne materije."

Šamponi nisu regulisani na isti način kao hrana, što znači da proizvođač u njih može da stavi bilo šta. Većina ljudi misli da toksične materije u njima nisu značajne, jer se stavljaju na kožu. Međutim, ovo je velika zabluda, jer se materije sa kože brzo i lako apsorbuju. 

Dr Džozef Merkola kaže: "Hemikalije u šamponu su opasnije od onih koje jedete… Hemikalije stavljene na kožu se direktno apsorbuju u krvotok". Osim lokalnih neželjenih delovanja, koja se manifestuju svrabom i iritacijom kože ili kontaktnim alergijskim ekcemom, šamponi mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. 

Poznati toksični sastojci skoro svih šampona

Ovo su materije koje morate da izbegavate (pažljivo pročitajte sastav šampona): Natrijum lauril sulfat (skraćeno SLS): Nalazi se u gelovima za tuširanje, pastama za brijanje i zubnim pastama.

Foto: Shutterstock

Američki Koledž za Toksikologiju je potvrdio da SLS lako prordire kroz kožu i cirkuliše u organizmu do pet dana nakon nanošenja na kožu, dok se u tragovima može naći i duže u mozgu, srcu, plućima i jetri. Članak objavljen u časopisu "Journal of Investigative Dermatology" pokazuje da SLS oštećuje kožu i kosu, dok jedna starija studija pronalazi da dovodi do oštećenja DNK. 

Natrijum lauret sulfat (SLES): Blizak srodnik SLS, često kontaminiran sa 1,4 dioksanom, koji je poznati kancerogen, a dovodi i do oštećenja bubrega. Dioksana nema na spisku sastojaka šampona, jer je deo proizvodnog procesa, a ne konačni sastojak. On ima jako dug poluživot u organizmu, jer se ne metaboliše dobro u jetri. 

Parabeni su prezervativi, čak i u veoma niskim dozama imaju izražena toksična dejstva. U jednoj studiji, kod 40 žena kojima su uklonjene dojke, u uzorcima tkiva parabeni su nađeni u 99% uzoraka, što sugeriše uzročnu vezu. Parabeni su takođe slični estrogeni (kao plastika), sa sličnim negativnim efektima. 

Parfemi zvuče veoma romantično, ali se uglavnom radi o nekoj od 3100 aromatičnih materapija (većina je jako toksična). Oštećuju jetru, centralni nervni sistem, povezivani su sa astmom, glavoboljom, gojaznošću itd. Većina parfema se dobija iz ftalata.

Foto: Pixabay

Sporedni proizvod tokom sinteze parfema su dioksin i formaldehid (koji je takođe kancerogen). Ispitivanje koje je uradila "Environmental Working Group" (EWG), organ potrošača u Evropi, pokazuje da u proseku jedan šampon ima oko 14 aromatičnih proizvoda, koji su fabrička tajna. 

EWG sajt "Skin Deep Cosmetics Database" daje listu od 11,000 proizvoda koji sadrže mirise koji su toksični. Polietilen glikol (PEG): On se dodaje da bi šampon bio kremast. Dobija se iz petroleja, može biti takođe kontaminiran sa dioksanom i etilen oksidom (takođe kancerogen). PEG može dovesti do oštećenja fetusa. 

Istraživači sa "National Institutes of Health" u SAD su utvrdili vezu između jednog sastojka šampona (metillizotiazolin ili MIT) i neuroloških oboljenja. Izlaganje trudnica ovoj materiji dovodi do oštećenja mozga fetusa. Dovodi se u vezu sa Alchajmerovom bolešću i nekim drugim neurološkim poremećajima. 

Štetan efekat ispoljava tako što remeti komunikaciju između neurona. Dakle, čitajte deklaracije na šamponu, umesto što gledate atraktivno pakovanje.

Izbegavajte: Etanolamine; Parabene; Okcinoksate; Oksibenzone

Formaldehidne prezervative (kvaternium-15, DMDM hidantoin, imidazolidinil urea, diazolidinil urea, polioksimetilen urea, natrijum hidroksimetil glicinat, 2-bromo-2-nitropropane-1,3-diol (bromopol) Glioksal; SLS; SLES; Mirise