Uobičajeno se misli da je agorafobija jednostavno strah od boravka na otvorenom prostoru, ali je mnogo više od toga. Prvo i najvažnije, agorafobija je anksiozni poremećaj.
Foto: Shutterstock
Uobičajena mesta na kojima se pojavljuju strahovi kod onih koji imaju agorafobiju uključuju javni prevoz, kao i svako mesto gde postoje dugi redovi ili gužve, kao što su prodavnice ili tržni centar. Ostala mesta koja izazivaju strah su otvoreni prostori poput parkinga i zatvorena mesta poput kancelarija i pozorišta.
Prema istraživanjima agorafobija obično pogađa žene više nego muškarce, a iako anksiozni poremećaj može da se javi u bilo kom uzrastu, on obično pogađa ljude između 25-35 godina, piše Medical News Today.
Znaci da osoba ima agorafobiju nisu uvek sasvim javni. U ranim fazama, osoba može samo da izbegava gužvu i male prostore, ali kako anksioznost raste moguće je da osoba u potpunosti obustavi izlaske iz kuće.
U početku, ljudi mogu da počnu da se osećaju anksiozno dok su na mestima na koja obično idu, kao što su škola, posao, kupovina ili drugi društveni događaji. Mogu da primete ubrzan rad srca, osećaju vrtoglavicu, znojenje, drhtanje i jezu, piše Novosti Magazin.
Takođe mogu da dobiju mučninu ili dijareju. Kako anksioznost raste i nastavljaju da se osećaju zarobljenim u toj situaciji, mogu da se osećaju kao da umiru jer ne znaju šta se dešava sa njihovim telom. Tako se oseća i napad panike, jer ljudi skloni agorafobiji su takođe skloni napadima panike.
Iako uzroci agorafobije nisu u potpunosti shvaćeni, istraživači veruju da postoji jaka genetska komponenta ovog stanja. Može da se javi češće kod ljudi čije porodice imaju patološku sklonost ka fobijama. Ipak, agorafobija takođe može da se desi nakon neke životne situacije izazvane stresom, piše The List.