Njegovo otkriće spašava živote širom sveta, a većina nas nikada nije čula za njega

Semelvajs (1818-1865) je istražujući razloge velike stope smrtnosti porodilja i drugih ljudi u uglednoj bečkoj bolnici, u kojoj je bio načelnik ginekologije i akušerstva, došao do zaključka da je u zdravstvenim ustanovama nužno detaljno pranje ruku i instrumenata da bi se izbegle infekcije.

Foto: Wikipedia

Naredio je svim lekarima, studentima i babicama u Univerzitetskoj bolnici u Beču da ruke moraju dobro da operu u hlorisanoj vodi, pre svakog pregleda i porođaja.

Pre toga lekari i ostalo zdravstveno osoblje su ruke samo letimično prali, ponekad bi ruke samo obrisale krpom, nakon čega se pristupalo sledećem pacijentu.

Globalni internet provajder Gugl je posvetio animaciju na svojoj ulaznoj strani pranju ruku kao važnoj meri u borbi protiv pandemije koronavirusa, ali i gotovo zaboravljenom mađarskom lekaru Ignajcu Filipu Semelvajsu, čija je zasluga to što je ubeđivao svoje savremenike lekare u neophodnost pranja ruku da bi se izbegle infekcije.

Stopa smrtnosti je u toj bolnici sa nekoliko desetina odsto oborena na manje od jedan odsto. Semelvajs se petnaestak godine posle toga, bilo je to početkom šezdesetih godina 19. veka, vratio u rodnu Mađarsku, gde je nastavio posao u porodilištu i u Budimpešti.

Foto: Shutterstock

Objavio je studiju "Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice" u kojoj je pokazao da pranje ruku može spasiti živote pacijenata. Njegov rad je tada i izvesno vreme kasnije bio javno izvrgnut podsmehu.

Samo nekoliko dana pre tragične Semelvajsove smrti u jednom sanatorijumu gde je, 1865. godine, odsekao sebi prst koji se ubrzo inficirao, poznati lekar Jozef Lister sledi njegove preporuke pa počinje da naprskava na ruke i instrumente rastvor ugljene kiseline tokom operacije.

Lister, inspirisan Semelvajsovim radom, odaje tragičnom heroju poslednju poštu, porukom: "Bez Semelvajsa, moja dostignuća bila bi beznačajna".