Najznačajnija uloga gvožđa u našem organizmu jeste u proizvodnji hemoglobina, a kolika je njegova važnost dovoljno svedoči činjenica da on prenosi kiseonik iz pluća u ostale delove tela.
Foto: Shutterstock
Važnu ulogu gvožđe ima i u proizvodnji mioglobina, važnog pigmenta u eritrocitima.
Zato se nedostatak gvožđa i te kako odražava na funkcionisanje organizma, jer tkiva i organi nemaju dovoljnu količinu kiseonika.
Manjak ovog minerala se manifestuje bledilom, brzim umaranjem, osećajem slabosti, malaksalosti i nedostatka energije.
Promene su vidljive i na kosi i na noktima, koji postaju lomljivi, a kosa pride i opada više nego što je uobičajeno.
Veliki problem sa gvožđem jeste to što se samo mali deo, manje od 10 odsto hranom unetog minerala, resorbuje iz digestivnog trakta u krvotok.
Foto: Shutterstock
Osim toga, problem je i njegova apsorpcija koju može da ometa više stvari. Jedna je nedostatak hlorovodonične kiseline, druga paralelna upotreba vitamina E.
I antibiotici se ponekad pojavljuju kao smetnja upijanju gvožđa.
Apsorpciju gvožđa takođe ometaju i zeleni i crni čaj, te ih ne treba piti neposredno pre ili posle samog obroka.
Foto: Pixabay
Kako bi se gvožđe bolje primalo i apsorbovalo neophodni su bakar, kobalt i vitamin C, koje je neophodno unositi u povećanim količinama ukoliko je dijagnostikovan nedostatak gvožđa, odnosno anemija kao njegova direktna posledica.
U prevodu, valja uzimati citrusne sokove od limuna i pomorandže, zatim crvenu papriku, paradajz.
Foto: Pixabay
Najbolji izvori gvožđa su crveno meso, zatim iznutrice kao što su džigerica, bubrezi, srce, riba, a posebno sardina i skuša.
Od povrća gvožđem su bogate cvekla, pasulj, spanać, kopriva.
Takođe i jaja, integralni i crni hleb, pšenične mekinje, a od voća naročito suve šljive i suve kajsije.
Od pića se preporučuju sok od borovnice i kupinovo vino.
Foto: Shutterstock
Odraslima se preporučuje da dnevno unose između 10 i 15 miligrama gvožđa, a trudnicama duplo više, oko 30 miligrama.