Kod strahova nije uvek potrebno psihološko lečenje jer oni zapravo ljudima pomažu da ostanu usredsređeni na bitne stvari u životu.
Foto: Shutterstock
Pojedini strahovi mogu da nam pomognu da napredujemo u životu.
Doživljavanje malo straha sagoreva više kalorija nego kad se ne bojite ničega. Kako se naš puls ubrzava, naše telo doživljava protok adrenalina. Naš metabolizam se ubrzava, pa dolazi do sagorevanja šećera i masnoća.
U studiji koju su sproveli fiziolozi sa londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi kada su gledali horor filmove sagoreli do 113 kalorija, što je ista količina koju bi sagoreli za pola sata šetnje.
U nekim istraživanjima koja je sprovodio Univerzitet Koventri u Velikoj Britaniji, učesnici su gledali horor filmove. Tada su istraživači uzeli uzorke krvi od tih ljudi.
Rezultati su pokazali da je osećaj straha prouzrokovao aktiviranje njihovih belih krvnih ćelija koje pomažu u borbi protiv bolesti. Što ih više imate, to je vaš imunološki sistem jači.
Kada se osećate uplašeno ne oslobađa se samo adrenalin, već i druge hemikalije, poput serotonina. Pomaže mozgu da radi efikasnije, što strah pretvara u potrebnu energiju.
Na primer, ako trčite i svakodnevno sledite istu rutu, brzo se na nju naviknete, ali kada pronađete novo mesto na kom će se javiti određeni strah i zbog kog će biti potrebno da se usredsredite na to što radite, mozak će početi ubrzano da radi. Naš mozak žudi za novim izazovima.
Kad osećate strah, oslobađa se oksitocin, hormon koji vam pomaže u izgradnji odnosa sa onima oko vas.
Svi imamo instinkt preživljavanja i on nas tera da se udružimo kako bismo prevazišli opasnost. Savršen primer za to je kada se ljudi skupe na kauču dok gledaju horor film, piše Bright Side.
Razmišljanje o budućnosti ili nečemu nepoznatom može da vas uplaši. Ako se zbog toga osećate zabrinuto, zajedno sa adrenalinom koji osećate, koji vas drži pod stresom, oslobađa se još jedan hormon poznat kao noradrenalin koji vam pomaže da se usredsredite i koji smanjuje osećaj panike.
On omogućava jasnije razmišljanje pod stresom, zbog čega se koristi u mnogim antidepresivima.
Kad noću prolazimo slabo osvetljenom ulicom ili čujemo korake iza sebe, ne trošimo mnogo vremena razmišljajući o svojim budućim postupcima. Ono što radimo je brže hodanje i pokušavamo da što pre dođemo do svog sigurnog odredišta.
Strah tera mozak da odmah reaguje i pronađe optimalno rešenje, umesto da troši vreme na detaljnu analizu situacije.
Kada smo kod lekara i on komentariše našu analizu krvi, i kaže da imamo visoku nivo šećera i da imamo rizik od dijabetesa, počinjemo da osećamo strah.
To je zato što smo možda već svesni teške štete koju dijabetes može da nanese. Dakle, zbog toga počinjemo da sledimo savete lekara i prilagođavamo ishranu, smanjujemo opasnost, a sa njom i strah.
Postoji psihološko stanje poznato kao Kronosov sindrom, a to je kada se ljudi boje da će ih neko zameniti u bilo kojoj sferi njihovog života, bilo da je to povezano sa poslom, vezom ili porodicom.
Psiholozi tvrde da umerene doze straha mogu da pomognu da napredujemo u životu, a bez takvog straha mnogi od nas osetili bi pad u privatnom ili profesionalnom životu. Kad smo sigurni da nas niko neće zameniti, postajemo opušteniji.