Svaki organizam je jedinstven. Zato se prilikom uvođenja nove prehrambene navike, čak i one koja u teoriji zvuči kao vrlo zdrav izbor, može desiti da jednostavno ne prija našem organizmu.
Foto: ShutterStock
Iako nam je novu rutinu možda preporučio stručnjak – nutricionista, ili se prijateljica zaklinje da se odlično oseća otkako je primenjuje, to ne znači da je podjednako korisna i za nas. Kako da prepoznamo znakove upozorenja?
Nemate dovoljno energije, pojavili su se problemi s varenjem, dolazi do naglih i nemotivisanih promena raspoloženja, teško vam je da se koncentrišete – uzrok ovih simptoma može biti ishrana.
Često nismo ni svesni da hrana u veoma značajnoj meri utiče na to da li tokom dana funkcionišemo optimalno i kako smo raspoloženi.
Ako ste primetili da se često ne osećate baš sjajno, a nemate konkretan razlog za to, pokušajte da obratite pažnju na to šta, kada i u kojim uslovima jedete tokom dana.
Vođenje dnevnika ishrane, a zatim konsultacija sa nutricionistom s kojim ćete analizirati svoje navike, mogu biti pravo rešenje.
Foto: ShutterStock
Normalno je da, kada uvedete novu naviku, dok se prilagođavate, često razmišljate o hrani. Ali, ukoliko nova navika ni posle nekog vremena ne postaje ustaljena rutina kojoj ne morate posvećivati posebnu pažnju – nešto nije u redu.
Primeri koji se često sreću su sledeći: pokušavate previše toga da promenite odjednom; iz ishrane izabacujete čitave grupe namirnica; drastično ste smanjili porcije ili previše produžili razmake između dva obroka.
Sve to može izazivati stres zbog pitanja “šta sledeće smem da jedem i hoću li to uspeti da pripremim” ili pak nervozu usled gladi.
Svi se ponekad prejedemo i to je sasvim normalno – ljudi smo. Međutim, ukoliko vam se često dešava da, kada počenete da jedete, ne možete da se zaustavite – to je znak da negde nešto ozbiljno “škripi”.
Najčešći uzrok gubitka kontrole je – ograničena ishrana. Faze prejedanja česte su kod osoba koje smanjuju unos kalorija, uvode određene stroge zabrane (na primer, potpuna eliminacija ugljenih-hidrata iz ishrane) ili su periodični post zasnovali na, za njih, predugačim periodima gladovanja.
Foto: ShutterStock
Niste u stanju na duži period da se pridržavate pravila koja ste sami sebi postavili. Kad vas neko pita da li ste i dalje na “vašem režimu”, kažete da ste “malo izgubili kompas” pa trenutno niste, ali se baš od ponedeljka ponovo vraćate “na pravi put”.
Ako se svojih navika ne pridržavate i tokom praznika, godišnjih odmora, onda kada ste pretrpani poslom ili tokom vikenda – onda one ne podržavaju vaše prave potrebe.
Važno je da nam način na koji se hranimo ne predstavlja opterećenje, već da čini da se osećamo dobro i prijatno u svom telu.
Tačno je da se hranimo da bismo uneli nutrijente koji će nam dati energiju i činiti naš organizam vitalnim i zdravim. Ali – hrana je i mnogo više od toga!
Jedemo i da bismo uživali, povezali se s drugim ljudima, osetili toplinu i utehu, a putem ishrane prenose se i različite tradicije i kultura zajednice kojoj pripadamo.
Zato je veoma važno da izbegnemo zamku da se osećamo loše ukoliko pojedemo namirnicu ili obrok za koji znamo da nije zdrav.
Ako primetite da često osećate krivicu, da se, na primer, naprosto izvinjavate sebi kada prihvatite parče torte, preispitajte da li su vaše prehrambene navike previše ograničavajuće i pokušajte da pronađete uravnoteženiji pristup.
Jer, ishrana je važan deo života kojem treba da se radujemo, da uživamo u njemu, a koji, takođe, treba i da nas čini zdravim i raspoloženim.
Naše prehrambene navike nipošto ne smeju biti nešto što “moramo” iako to ne volimo. Ako se trenutno tako osećate, vreme je za promenu – pre svega, načina razmišljanja.