Smernice budućim majkama – jod u trudnoći garant zdravijeg potomstva

Najvažniji period za neurološki razvoj deteta je period trudnoće i prvih nekoliko godina života. Za razvoj inteligencije važna je genetika, okruženje, ali i ishrana trudnice, dojilje, kao i hrana koju dajemo detetu. Genetiku ne možemo menjati, okruženje ponekad, ali zato ishranu možemo.

Foto: Shutterstock

Važno je da ishrana bude balansirana, sa što manje industrijski prerađene hrane. Nedostaci hranjivih materija poput gvožđa ili joda mogu da utiču na kognitivni i motorički razvoj. O jodu se retko piše, a njegov značaj za organizam, rast i razvoj je nemerljiv i nezamenjiv.

Jod je esencijalan mineral za održavanje dobrog zdravlja. Kao osnovni gradivni element hormona štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva.

Budućim majkama, jod je neophodan za pravilan razvoj bebinog mozga i moždanih struktura u prenatalnom periodu. Već i blagi ili umereni nedostatak joda u trudnoći može da ima nenadoknadive i neizlečive posledice na novorođenče u kasnijem dobu, a loš uticaj na motorne i kognitivne funkcije vidljiv je već u detinjstvu. Veliki je i rizik od gluvoće, te je jako važno uzimanje dovoljne količine joda u trudnoći, tokom dojenja i do druge godine života.

Žene trebaju biti svesne potrebe unošenja odgovarajuće količine joda tokom trudnoće. U tom periodu života, potrebe su gotovo udvostručene - rekla je Margaret Rayman sa Univerziteta Surrey u Velikoj Britaniji.

Upravo zbog manjka joda u ishrani uvedena je obavezna jodizacija soli. Pošto trudnice i mala deca ne unose puno soli, važno je da konzumiraju namirnice bogate jodom. Najbolji izvori joda su alge i morska riba. Povrće ga sadrži u malim količinama. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji trudnicama je potrebno oko 300 mikrograma dnevno!