Evo iz kog razloga Srbi najčešće idu kod psihologa

Odjednom vas hvata strah da ćete umreti, srce vam lupa, ne možete da dišete, crno vam je pred očima. Preplavljuje vas užas, ljudi vam izgledaju opasno i strano, želite da što pre pobegnete. Nakon nekoliko minuta se smirujete, svet ponovo izgleda kao pre, a vi ste iscrpljeni i prazni...

 Foto: Shutterstock

Psihoterapeut Tatjana Bošković kaže da se panični napad može javiti bilo gde i bilo kada, dok su napadi uobičajeni za mesta na kojima je velika gužva, poput tržnih centara ili zatvorenih prostorija kao što su liftovi, autobusi, čekaonice...

"Treba jasno razlikovati normalan strah od paničnog. Kod normalnog straha postoji realna spoljašnja opasnost, a kod panike je ta opasnost fantazmatska unutrašnja pretnja koju procenujemo kao neizbežnu," objašnjava Boškovićeva.

Simptomi kao da umiremo

Psihoterapeut Marko Braković objašnjava da ovaj poremećaj karakterišu jaka osećanja preplavljujućeg straha, lupanje srca, hiperventiliranje (plitak dah), gušenja, stezanje u grudima i znojenje dlanova.

"Kada su veoma jaki, panični napadi predstavljaju jedno od gorih životnih iskustava koje čoveka mogu da zadese. Zbog toga ih ne treba potcenjivati. Uzroci su različiti, od lošeg vaspitanja u kome osoba od roditelja nije naučila da se nosi sa anksioznošću, koja je normalna životna pojava i ima svoju zdravu komponentu, preko traumatizacija i retraumatizacija, pa sve do jako teških životnih nedaća kao što su gubitak roditelja ili partnera koji nam je sržno životno važan. Razlog može biti i dugo potiskivanje nekih emocija. U svakom slučaju, radi se o iščekivanju nekog lošeg događaja, kao i osećaju bespomoćnosti. Važno je znati da se od napada panike ne može umreti koliko god on užasno izgleda," objašnjava Braković.

Kontinuirana terapija

Psihoterapeut Braković kaže da su napadi panike u Srbiji izuzetno rasprostranjen problem i, posle depresije, jedan od najčešćih uzroka odlaska kod psihijatra i psihoterapeuta.

"Leče se kombinacijom psihoterapije (lečenje razgovorom) i farmakoterapijom (psihijatrijski medikamenti). Terapija je često duga i teška, ali osoba može da nauči da prepozna okidače za napad, prave razloge kao i tehnike kako da ih bolje i lakše kontroliše, što značajno povećava kvalitet života. Situacija je lakša ako se napad javlja uvek na istom mestu jer ga je onda lakše anticipirati i izbeći. Ali nekada se napadi javljaju bez ikakvog reda i pravila, što dodatno komplikuje rad i tretman," priča Braković.

Samoizlečenje

Pojedini ljudi koji pate zbog paničnih napada zaobilaze stručnjake i pokušavaju samostalno da se izbore sa tim. Ako ste rešili da pokušate da se sami izlečite, evo saveta Tatjane Bošković koji vam mogu biti od pomoći.

"Za nastanak paničnog napada ključna je katastrofična interpretacija simptoma koje osećate, te je neophodno da se način razmišljanja promeni da ne dovede do napada. Kada osetite strah, morate biti svesni da je to neprijatan osećaj, ali ne i opasan po život. Recite sebi: "To što sada osećam su simptomi straha. Ne moram da uradim apsolutno ništa i oni će proći sami od sebe". Kad prestanete da se bojite, simptomi će nestati. Kada pomislite da ćete umreti, kažite sebi: "Evo, pristajem, umreću". I čekajte. Videćete da se ne umire tako lako, a od paničnog napada nikako," objašnjava Tatjana Bošković.

Šta da radite u slučaju napada

Recite sebi: To što sada osećam su simptomi straha. Ne moram da uradim apsolutno ništa i oni će proći sami od sebe.