Prenatalni testovi su ključni alati koji pomažu lekarima da otkriju probleme ili potencijalne rizike za vašu bebu. Šta je prenatalni test i kako se radi?
Foto: Pexels
Kada ste trudni, zdravlje vaše bebe je jedna od najvećih briga, te je i samo logično da tokom trudnoće pratite razvoj vašeg deteta.
U narednim redovima ćemo govoriti o značaju prenatalnih testova, koliko su oni zapravo bezbedni za bebu i trudnice, kao i kada se radi prenatalni test - stoga pročitajte naš tekst do kraja!
Prenatalni testovi su medicinski testovi koji se obavljaju tokom trudnoće kako bi se utvrdilo da li postoji rizik da beba ima neku vrstu abnormalnosti ili genetskog poremećaja.
Ovi testovi se mogu obaviti u različitim fazama trudnoće, a posebno se preporučuju trudnicama koje su navršile 35 godina života i koje imaju opterećenu porodičnu amannezu.
Takođe, često se savetuje i da odradite test ukoliko ste prethodno imale spontani pobačaj ili ako je trudnoća začeta postupkom vantelesne oplodnje.
Testiranje ujedno može utvrditi pol bebe, kao i očinstvo.
Sada, kada imate dojam šta je zapravo prenatalni test, možemo preći na sledeću dilemu koja se tiče podele testova i saveta kako da izaberete najbolji tip za vas i vašu bebu.
Postoje 2 glavne vrste prenatalnih testova: neinvazivni i invazivni testovi.
Pre nego što finalizirate svoju odluku i izaberete metodu, stručnjaci sugerišu da je najbolje da se prvo posavetujete sa izabranim lekarom i ginekologom u vezi najbolje metode za vas.
S tim na umu, na raspolaganju su vam sledeći testovi:
Neinvazivni testovi uključuju krvne testove i ultrazvuk.
Krvni testovi, kao što su NIPT (Non-invasive prenatal test) i NIPT plus, analiziraju fetalnu DNK koja se nalazi u majčinoj krvi i tako mogu da utvrde eventualne genetske abnormalnosti.
Ultrazvuk se obično obavlja u drugom trimestru trudnoće kako bi se procenilo zdravlje ploda i utvrdila eventualna prisustvo genetskih abnormalnosti.
U okviru ove kategorije postoje i kombinovani ili skrining testovi.
Skrining testovi obično se obavljaju u prvoj ili drugoj fazi trudnoće kako bi se procenio rizik da beba ima određene poremećaje. To uključuje testove kao što su tripl (test trostruke marke) ili dubl (test dvostruke marke).
Ovi testovi su manje invazivni od drugih prenatalnih testova i uključuju uzimanje uzorka krvi ili ultrazvuk.
Invazivni testovi, kao što su biopsija horinskih čupica i amniocenteza, uključuju uzimanje uzorka plodove vode ili tkiva koji okružuje fetus.
Biopsija horina uključuje uzimanje uzorka tkiva horiona, koji se razvija u posteljicu. Ovaj uzorak se uzima obično između 10. i 12. nedelje trudnoće i može se obaviti na dva načina: kroz vaginu i kroz trbuh.
Aminocenteza se obavlja nakon 15. nedelje trudnoće, a podrazumeva uzimanje uzorka plodove vode. Lekar koristi ultrazvuk kako bi pronašao fetus i zatim uvodi iglu u trbušnu šupljinu majke kako bi uzeo uzorak - koji se dalje prosleđuje na analizu genetskog materijala fetusa.
Ovi testovi se obično izvode u drugom trimestru trudnoće i koriste se za potvrdu prisustva neke vrste genetskog poremećaja ili abnormalnosti.
Foto: Pexels
Priprema za prenatalne testove zavisi od vrste testa koji se obavlja. Neinvazivni testovi obično ne zahtevaju posebnu pripremu. Invazivni testovi mogu zahtevati uzimanje određenih lekova, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju.
Pre skrining testova, lekari mogu savetovati pacijente da izbegavaju hranu ili pića koji mogu uticati na rezultate testa.
Kao i sa svim medicinskim procedurama, postoji određeni rizik povezan sa prenatalnim testovima.
Invazivni testovi nose veći rizik od neinvazivnih testova.
Amniocenteza i horionska biopsija mogu dovesti do pobačaja u nekim slučajevima. Međutim, ovi rizici su relativno mali, a lekari će obično razgovarati sa pacijentom o svim mogućim rizicima i prednostima pre nego što se test izvede.
Cena prenatalnog testa je podložna varijacijama, usled činjenice da postoji više faktora koji utiču na njeno formiranje (broj odrađenih analiza, izabrana klinika i slično). S tim u vezi, cena u Srbiji može biti od 30 hiljada dinara, pa naviše.
Rezultati testa se najčešće dobijaju u rasponu od 10 do 15 dana, a lekar će najverovatnije zatražiti vašu e-mail adresu kako bi vam prosledio podatke, zajedno sa objašnjenjem.
Predstavljanje rezultata uživo se najčešće praktikuje u situacijama kada je potrebno izvršiti dodatna testiranja ili kada je reč o komplikacijama - ali o svemu tome ćete biti obavešteni pre samog čina testiranja.
Izveštaj testa će pokazati da li je detektovana hromozomska aneuploidija i/ili mikrodelecija detektovana (da li je zapažen očekivani broj kopija hromozoma, odnosno da li postoji abnormalnost ili ne).
Nadamo se da vam je ovaj blog test bio koristan, koliko i poučan, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija kako biste spremno dočekali bebu.
Naravno, pre nego što se odlučite da uradite test, važno je da se konsultujete sa izabranim lekarom, kako biste bili sigurni da ste izabrali odgovarajući tip testa.