Šta raditi ako vas ubode pčela, osa ili stršljen?

Prirodno je da provodimo više vremena napolju kada je toplije, u prirodi nego inače, ali prirodno je i da su tada aktivni razni insekti čiji ubodi mogu da nam nanesu zdravstvene neprijatnosti. 

 Photo: Pixabay

Srećom manje, uglavnom u vidu otoka i svraba, ali dešava se i da ostave teže posledice, naročito kod ljudi koji su preosetljivi na ubode insekata.

Evo šta treba da znate o ovim ubodima i šta da uradite ukoliko vam se oni dese.

Za početak hladan oblog

 Photo:Pixabay

Oko mesta uboda pčele, ose i stršljenja brzo nastaje otok. Obično zahvata nekoliko centimetara ukrug oko mesta uboda, a budući da  pritiska nerve u otečenom području, koža počinje i da trne.

Na mesto uboda treba što pre staviti hladnu oblogu, najbolje parče leda iz  frižidera a ako to nije moguće makar ga držati pod mlazom hladne vode.

Tako bi trebalo da se spreči širenje otoka i trnjenje kože. Takođe i da se smanji bol.

 Photo: Pixabay

Pošto ubod može da izazove alergijsku reakciju preporučljivo je mesto uboda namazati nekom mašću na bazi kortikosteroida i to blažih ili popiti tabletu antihistaminika.

Ako se na ovaj način ne zaustavi oticanje, najsigurnije je javiti se lekaru za dodatnu terapiju.

Pčelinju žaoku odmah izvaditi

U slučaju uboda pčele neophodno je odmah izvaditi žaoku, jer pčela ispušta dosta otrova u kožu a njen otrov je jak alergen.

Najbolje je žaoku ukloniti noktom ali treba voditi računa da se prilikom vađenja ne pritisne kesica jer se tako rizikuje izlivanje otrova u kožu koji je u njoj ostao.

 Photo: Shutterstock

Ubodi ose i stršljena su manje opasni od pčelinjih. To nam se, posebno kada je reč o stršljenu, izgleda čudno ali istina je da njegov ubod iako je bolniji pošto mu je žaoka deblja i duža pa više prodire u telo a i supstanca koju luči izaziva pečenje, ali je njegov otrov manje toksičan.