Stručnjaci savetuju koliko bi popodnevna dremka trebalo da traje

Brojni stručnjaci savetuju da nije svaki odmor dobar te shodno tome ne savetuju odraslima da popodnevna dremka traje više od 40 minuta.

Foto: Shutterstock

U suprotnom, mogu se poremetiti unutrašnji telesni sat i ciklusi spavanja. Mayo Clinic piše da je čovek biološki “programiran” da duži deo noći spava i da u toku dana jednom nakratko odmori.

Naime, telesna temperatura nam u periodu između 13:00 i 15:00 sati opada u najvećoj meri, zbog čega se u to doba osećamo više pospano.

Međutim, stručnjaci tvrde da popodnevno spavanje nije bezopasno. Novo istraživanje pokazalo je da se poslepodnevno spavanje u vremenskom trajanju dužem od 40 minuta povećava rizik za više telesnih poremećaja.

Foto: Shutterstock

Studija koja je obuhvatila 300.000 ispitanika pokazala je povezanost popodnevnog dremanja s razvojem metaboličkog sindroma, uključujući debljinu, visok krvni pritisak i povišen holesterol. Istraživanje je na godišnjoj konferenciji predstavio American College of Cardiology (ACC), piše Klix.

Prema njihovim rezultatima, telo u snu tokom dana u trajanju dužem od 40 minuta “umisli” da je u stanju dubokog sna što značajno utiče na metabolizam.

Zbog toga možete zapravo biti umorniji nakon takvog spavanja nego pre njega. Ključna je zapravo dužina spavanja.

Odmornije, “bistrije” i bolje se osećaju osobe koje poslepodne odspavaju najviše pola sata. Ukoliko dođe do dubokog sna, mozak prelazi u fazu “sporih talasa” nakon čega se osećamo umorno i dezorijentisano, piše Klix.