Suplementacijom protiv koronavirusa? Doktor objašnjava šta je dobro a šta šteti
Dijetetski suplementi su preplavili tržište od kako je proglašena pandemija koronavirusa nazvanog SARS-CoV-2. Pored toalet papira ovih dana masovno se kupuju i vitamini, lekovito bilje, ekstrakti, propolis i narodni lekovi za grip i prehladu.
Foto: Shutterstock
Gde god se okrenemo možemo čuti: Ovo je dobro za imunitet, ovo vam pomaže da ojačate imunitet, ovo vam podiže imunitet...
Reklame na televiziji, reklame na Fejsbuku, lančane poruke na društvenim mrežama o narodnim lekovima i još mnogo toga.
I verovatno se svi pitate da li bi trebalo da trošite novac i vreme na takve stvari?
Sve ove tvrdnje da možemo ovako lako uticati na imuni sistem padaju u vodu kada pogledamo koliko je zapravo složen imuni sistem.
U našem telu postoji na hiljade različitih tipova ćelija koje pripadaju imunom sistemu, koje su programirane da rade različite zadatke kako bi zaštitile naš organizam.
Foto: Shutterstock
Neke samo identifikuju uljeze, neke ćelije prenose određene poruke drugim ćelijama, neke uništavaju bakterije, a neke uče kako da se branimo od novih mikroskopskih neprijatelja.
Zaista čudesni mikrouniverzum u svakom od nas.
Naš imuni sistem se deli na urođeni i stečeni. Urođeni imunitet kao što mu samo ime kaže prisutan je od rođenja i on je naša prva linija odbrane, on sudi ko nam je prijatelj a ko neprijatelj.
Reaguje na problem tako što pokušava da izbaci napolje ili sagori uljeza i tad osećamo povišenu temperaturu i/ili curenje iz nosa.
Stečeni imuni sistem za razliku od urođenog, deluje kao tim specijalaca – identifikuje uljeza, ima sposobnost da ga upamti čak i mnogo godina nakog prvog kontakta i stvara antitela koja imaju cilj da unište bilo šta što prepoznaju kao neprijatelja ili da ga markiraju pa da uništavanje ostave drugim ćelijama.
Izuzetno komplikovana ali neverovatno precizna i tačna mašinerija.
Foto: Shutterstock
Problem sa novim SAR-CoV-2 koronavirusom je to što nemamo antitela za ovaj virus. Prvi put se susrećemo sa njim jer nikad ranije nijedan čovek nije bio zaražen ovim virusom.
Ako naš imuni sistem ne može da zaustavi ovaj virus, on se razmnožava do te granice da izazove tešku upalu, pogotovu u plućima.
Ovo je ono što izaziva virusnu upalu pluća. Zato je neophodno da naš urođeni imuni sistem reaguje brzo i efikasno i prepozna neprijatelja.
Imuni sistem starijih jeste slabiji u odnosu na druge ljude, i zato oni spadaju u rizičnu grupu.
Oni koji imaju hronična oboljenja: bolesti kardiovaskularnog sistema, dijabetes, bolesti pluća isto tako dodatno opterećuju imuni sistem i on ne može da adekvatno odgovori na pretnju.
Nama su potrebni vitamini i minerali kako bi održali naš imuni sistem zdravim i efikasnim. Nutrijenti iz različitih vrsta zdravih namirnica pomažu našem organizmu da se izbori sa infekcijom.
Foto: Shutterstock
Cilj je da jedemo što više različitih namirnica koje sadrže vitamine A, B, C, D i E kao i minerale poput cinka, selena i gvožđa. Ali uzimanje dodatnih količina vitamina nije neophodno ukoliko vam vaš lekar nije dijagnostikovao deficijenciju nekog od tih vitamina.
Čak uzimanje određenih vitamina kao na primer vitamina A u velikim količinama može biti veoma štetno pa čak i smrtonosno!
Za suplemente na biljnoj bazi kao što su ehinacea, beta-karoten, ekstrakti zelenog čaja, bioflavonoidi ne postoji dovoljno dokaza da mogu uticati na naš imuni sistem. Još uvek je potrebno dobro istražiti šta od toga može biti efikasno.
Problem je u tome, čak i da nešto od ovoga utiče na naš imuni sistem na neki način to ne znači da će nam pomoći u borbi protiv bolesti.
View this post on Instagram
Umesto što želite da pojačate vaš imuni sistem, mnogo bolja i efikasnija opcija je da razmislite o balansu – ničega previše, ničega premalo.
Previše aktivan imuni sistem može napasti sopstvene ćelije u organizmu i uzrokovati tešku upalu u kojoj ste vi kolateralna šteta, a u ekstremnim slučajevima može doći do pojave autoimunih bolesti kao na primer reumatoidni artritis i multipla skleroza.
Ukoliko imate zdravu i izbalansiranu ishranu, redovno se bavite nekom fizičkom aktivnošću i imate redovan san u trajanju od 6 do 8 sati, već činite sasvim dovoljno da vaš imuni sistem bude u dobroj formi.
dr Stefan Stojković
2
0
