14 svakodnevnih navika koje vas mogu koštati zdravlja

Verovatno nema osobe koja nije sklona barem jednoj od ovih navika, od kojih neke mogu naštetiti telu, a neke i ozbiljno narušiti zdravlje.

Iako deluju bezazleno, praktikovanje ovih navika na duge staze daje prilično loše rezultate.

Pogledajte kojih 14 navika svakodnevno narušavaju naše zdravlje.

1. Puckate prstima

Osim što zvuk puckanja prstiju nervira sve ostale u blizini, to nije dobro ni za osobu sklonu toj navici. Osobe koje to učestalo rade s vremenom će imati veću sklonost oticanju ruku i slabijem stisku, a povećava se i rizik za pojavu artritisa.

Naime, u zglobovima se nalazi sinovijalna tečnost, supstanca koja ih čuva, podmazuje i utiče na pokretljivost. Plinovi otopljeni u toj tečnosti stvaraju mikroskopske mehuriće koji pucaju i stvaraju zvuk ako se prsti stalnu vuku prema van ili izvijaju.

2. Grizete nokte

Ne samo što je to ružna navika, a osoba koja to čini deluje neuravnoteženo i nervozno, grickanjem noktiju oštećuju se zubi i iritira kožica oko noktiju, što može izazvati infekcije. Stavljajući prste u usta prenose se i bakterije, pa je veća šansa za prehladu i druge bolesti.

Ako nokte grizete jer ste pod stresom, počnite se baviti nekom fizičkom aktivnošću jer će vam to pomoći u izbacivanju stresa i usmeriti vašu pažnju na nešto drugo. Ako i dalje ništa ne pomaže, potražite savet lekara.

3. Premalo spavate

Ko noću ne spava dovoljno, s vremenom će se po danu početi pretvarati u pospanog zombija. Čovek, kad je umoran, teško funkcioniše, koncentracija i usredsređenost na dnevne zadatke mnogo su slabiji. Nedovoljno sna nosi i razne zdravstvene rizike - visoki krvni pritisak, srčane bolesti, dijabetes i depresiju. Uvedite rutinu spavanja i držite se toga. Učinite sve da spavate između sedam i osam sati svakoga dana.

4. Slušalice u ušima

Jačina zvuka meri se u decibelima, a normalan razgovor je otprilike 50 do 60 decibela. Da biste bili sigurni da neće oštetiti sluh, glasnoća u slušalicama ne bi smela biti viša od 70 decibela, a vreme slušanja treba ograničiti na jedan sat.

Nikakvo preterivanje nije dobro pa tako ni predugo i preglasno slušanje muzike jer je veća opasnost za nagluvost u kasnijim godinama. Gubitak sluha kod starijih osoba povezan je s problemima razmišljanja, pa čak i s gubitkom moždanog tkiva.

5. Surfovanje pre spavanja

Plava svetlost koju emituju elektronski uređaji poput telefona, računara i TV-a može poremetiti san. Neke studije pokazale su da je previše noćne svetlosti bilo koje vrste povezano s rizikom obolevanja od raka, posebno dojke i prostate, dijabetesom, gojaznošću i bolesti srca. Umirite se pre odlaska na spavanje, a želite li nešto pročitati, radije čitajte knjigu. Spavaća soba treba biti mesto za odmor, dakle tamna i tiha.

6. Previše sedite

Većina ljudi danas previše sedi. Problem je što mnogi zbog prirode posla moraju za računarom provesti sate i sate, a sedenje usporava metabolizam i loše utiče na telesnu težinu. Povezano je i s drugim zdravstvenim problemima kao što su bolovi u leđima i bolesti srca. Ako morate puno sedeti na radnom mestu, povremeno prošetajte ili se istegnite. I deset minuta hodanja svakog dana predstavlja pozitivan pomak.

7. Previše pijete

Muškarci koji popiju više od 14 alkoholnih pića nedeljno, a žene više od sedam, imaju veći rizik za razvoj bubrežnih bolesti, bolest jetre, probavnih i srčanih problema, oštećenja kostiju pa čak i nekih vrsta raka.

Istraživanja su pokazala da umereno konzumiranje alkohola, a to podrazumeva jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce, ne šteti, ali ako ne pijete, nemojte ni početi.

8. Previše jedete

Ako jedete previše, čak i zdravu hranu, verovatno ćete dobiti na težini, a gojazni ljudi imaju povećan rizik za srčane bolesti, razvoj dijabetesa i visokog krvnog pritiska, a može povećati šanse za određene vrste raka. Pazite na veličine porcija i izbegavajte grickanje ispred televizora čak i ako se radi o zdravim grickalicama.

9. Jedete brzu hranu

Gazirani sokovi, slatkiši i kolači imaju puno kalorija i nimalo nutritivno vrednih sastojaka, a sav šećer vrlo brzo odlazi u krv. Preterivanje s takvom hranom povezuje se s ozbiljnim zdravstvenim problemima poput gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca. Složeni ugljeni hidrati sa više vlakana i hranjivih sastojaka kao što su žitarice, voće i povrće, dobre masnoće iz orašastih plodova i semenki trebali bi biti deo vaše ishrane.

10. Previše vremena provodite sami

Nije važno koliko ljudi poznajete ili koliko često ih vidite - važno je da se osećate povezano s drugima. Ako često samujete, verovatno imate visoki krvni pritisak, patite od depresije, upala ili Alhcajmerove bolesti.

Ako se osećate sami, pridružite se društvenom klubu, družite se sa porodicom, prijateljima ili započnite nešto novo u životu, naučite igrati tenis, šah ili neku drugu društvenu igru.

11. Ne čistite zube koncem

Nije dovoljno samo četkati zube, jer da biste temeljno očistili zube i oslobodili se plaka, lepljivog i bakterijama ispunjenog filma koji uzrokuje karijes i kvarenje zuba, treba ih temeljno čistiti i koncem. Previše plaka takođe može dovesti do bolesti desni, teškog stanja koje je povezano s drugim zdravstvenim problemima poput moždanog udara, bolesti srca i dijabetesa.

12. Idete u solarijum

Iako je trend odlaska u solarijum već davno prošao, a preplanuli ten je odavno van mode, neki još ne mogu odoleti ležanju pod veštačkim svetlima, a to može štetiti koži i dovesti do ozbiljnih posledica, čak i raka. Losioni za samotamnjenje i pilule za sunčanje sigurniji su izbor.

13. Pušite

Ova loša navika porazno utiče na gotovo svaki organ u telu. Može dovesti do bolesti srca, raka, dijabetesa, moždanog udara, bronhitisa i drugih zdravstvenih problema. Takođe povećava rizik od tuberkuloze, problema s očima i imunoloških poremećaja poput reumatoidnog artritisa.

A ako provodite dosta vremena u blizini nekoga ko puši, verojatno ćete imati astmu, srčanu bolest, rak pluća ili moždani udar. Razgovarajte sa lekarom o prestanku pušenja.

14. Jedete prebrzo

Nećete uživati u jelu ako u sebe prebrzo trpate hranu, a verojatno ćete se i prejesti i tokom dana pojesti puno više nego što biste trebali. Ako usporite, pre ćete osetiti sitost. Usredsredite se tokom jela na ono što jedete, posvetite se obroku, duže žvaćite i uživajte u svakom zalogaju.