Sve opasnosti koje nam prete ako se ne krećemo dovoljno

Već i desetak dana bez aktivnosti može dovesti do toga da mozak izgubi deo kognitivnih funkcija, tvrde stručnjaci. To povećava rizik od anksioznosti, depresije i nesposobnosti da rešimo probleme.

Foto: Shutterstock

Kretanje je važno ne samo za to da bismo održali telesno zdravlje, nego i poboljšali mentalno, odnosno održali stanje duha.

Zapravo, desetak dana bez aktivnosti može dovesti do toga da naš mozak počne da gubi kognitivne funkcije, upozorava citopatolog dr Selina Nadelman.

Evo kako ona i njene kolege objašnjavaju zbog čega dolazi do propadanja kognitivnih funkcija i koje se promene događaju ako nismo dovoljno aktivni duže vreme:  

Veći rizik od anksioznosti i depresije

Mnogi ljudi bore se s pojačanim osećajem straha tokom pandemije, što može biti povezano baš s dužim razdobljima tokom kojih nisu aktivni.

Naime, kaže dr Keti Firsin, lekarka alternativne medicine, kada vežbamo, telo ispušta hemikalije zbog kojih se osećamo ugodno, poput spojeva anandamida i endokanabinoida direktno u naš mozak.

Ti spojevi ne samo da blokiraju receptore bola, već povećavaju osećaj radosti, kaže dr Firsin. Kad imamo manjak ovih važnih hormona, osećamo se depresivnije.

- Te hemikalije takođe imaju učinak na bol te postoji i direktna veza između stvarnih bolova i osećaja bola koji proizlaze iz neaktivnosti i našeg mentalnog zdravlja -  dodaje. Da biste se borili protiv ove pojave, ne morate satima trčati na traci za trčanje. Dovoljno je hodati, pa nastojte da ustajete što češće tokom dana i barem ono što je u blizini obavljati peške. 

Foto: Shutterstock

Ne ide vam s vedrijim pogledom na stvari

Čak i ako obično možete pronaći dobru stranu u većini situacija, u poslednje vreme možda ste češće na stvari gledali crno i za to može biti kriv nedostatak aktivnosti.Vežba pomaže da steknete fokus i oštrinu i da pronađete izlaz za oslobađanje negativnih emocija, objašnjava psiholog dr Ivon Tomas.

Bilo da se radi o telesnim aktivnostima vezanim uz kardio vežbe, ili blažim, manje intenzivnim vežbama, poput hodanja ili obavljanja kućnih poslova, čovek koji je u pokretu u stanju jebukvalno da razradi neke emocije dubljim disanjem i aktivnim preusmeravanjem osećaja kroz telesne pokrete, objašnjava.

To može pokrenuti endorfine koji mogu biti smirujući i opuštajući, dodaje.  

Kad celo popodne sedimo u fotelji, te se negativne emocije nakupljaju i pojačavaju, stvarajući ciklus razmišljanja tipičnog negativca. 

Mozak se bori s rešavanjem problema

Razmislite o tome kad ste zadnji put na poslu naleteli na prepreku koju ste morali da prevladate. Jeste li zapeli pokušavajući smisliti rešenja? Ili ste se brzo prisetili sličnih situacija u prošlosti i brzo osmislili rešenja? Ako je odgovor ono prvo - zapeli ste - to bi moglo biti povezano s nedostatkom vežbe.

Kao što objašnjava dr Nadelman, telesna aktivnost poboljšava naše kognitivne funkcije, od toga da širi raspon pažnje i podstiče razmišljanje u smeru rešenja problema, uz brzu obradu informacija i prilagođavanje memorije. Takođe, to nam pomaže da ostanemo fleksibilni toekom "multitaskinga" i odlučivanja.

- Fizička aktivnost poboljšava kognitivno funkcionisanje putem neuroplastičnosti, kao i povećanu sintezu i ekspresiju neuropeptida i hormona - ističe dr Nadelman. Čak i relativno mala fizička aktivnost to može podstaći, bez toga mozak se oseća tromo i umorno, što otežava ispunjavanje obaveza u rokovima imeta motivaciju.

Naš mozak razvija samoponižavajuće misaone obrasce

Znate onaj trenutak euforije nakon intenzivnog, izazovnog treninga u kojem se osećate kao da ste osvojili svet? Tomas kaže da kondicija povećava samopouzdanje i nudi osećaj postignuća.

S druge strane spektra, nevežbanje ima suprotan uticaj, smanjujući naše samopoštovanje i sliku o sebi. To je zato što osoba koja previše sedi ima vremena da razmišlja o sebi negativno, kaže Tomas. Čovek se u toj situaciji može osećati manje živahno, zabavno, produktivno, energično i tako dalje...

Jednom kad takve misli krenu teško ih je pobediti. To dovodi do gubitka energije, zbog kojeg još manje vežbamo, pa se opet osećamo još gore.

Foto: Shutterstock

Naš mozak ne može upravljati stresom

U svakoj stresnoj situaciji ili smo spremni na borbu, ili ćemo se odlučiti za beg. Ako bežimo, to je najčešće iz straha od suočavanja s onim što nas čeka. Ako smo borci, ponekad ćemo biti borac koji se brani, ponekad onaj koji napada.

Većinu vremena ljudi mogu pronaći srećan medij između ove dve krajnosti i nositi se s anksioznošću kad naiđe. 

Međutim, kad nemamo redovni raspored telesnih aktivnosti, naš mozak oslobađa hormon stresa, kortizol, što otežava efikasno upravljanje našim osećajima.

- Savremeni stresori obično nisu prolazni i kontinuisano povećavaju nivo kortizola - kaže ona. Ovaj porast kortizola ima neurotoksične učinke na mozak, što može oštetiti hipokampus smanjenjem ekspresije neuropeptida BDNF i dovesti do depresije, kaže dr Tomas. Jedino vežbanjem smanjujemo svoju neuroendokrinu reaktivnost i smanjujemo svoj biološki odgovor na stres, čime se prirodno osećamo smirenije i više kontrolisano.

Šta zaključiti?

Slično kao što dajete prednost vremenu za porodicu, posao i spavanje, svakodnevno treba ostaviti vremena da radimo na održavanju optimalnog zdravlja mozga, bilo da se radi o satu joge, brzoj šetnji, vožnji biciklom ili obavljanju nekih ozbiljnih kućnih poslova.

Dr Nadelman kaže da već i 30 minuta kretanja dnevno poboljšava veštine razmišljanja, obradu informacija, rast i otpornost moždanih ćelija, te upravljanje stresom, pamćenje i akademske performanse.

Takođe, može pomoći u prevenciji ili upravljanju mentalnim bolestima i neurodegenerativnim poremećajima - što su velike koristi od samo pola sata koje uložite u vežbanje, donosi portal Real Simple.