Katarakta mnogima predstavlja tihu patnju ako su primorani da dugo čekaju svoj red na operaciju koja je jedini vid lečenja ove bolesti.
Zamućenost očnog sočiva se razvija postepeno, nekad i godinama, sve do nastanka potpunog slepila. Obično nastaje na oba oka, ali ne baš u isto vreme.
Osobe sa kataraktom uglavnom imaju oslabljen vid i na daljinu i na blizinu, nekad samo na daljinu. Kod nekih pacijenata se javlja osećaj zablještenja pri jakom osvetljenju kod centralnog zamućenja očnog sočiva. Prisustvo katarakte daje u početku osećaj kao da osoba gleda kroz vodu, a zatim se dešava sve drastičnije zamućenje. U nekim slučajevima dolazi do stvaranja senki na predmetima koji se posmatraju.
Ukoliko se ne operiše, katarakta na kraju dozvoljava osobi samo da razlikuje svetlost od tame.
Foto: Shutterstock
Prema načinu nastanka razlikujemo stečene, zatim urođene (kongenitalne), nastale kao posledica nekog oboljenja oka (sekundarne) i one nastale povredom oka (traumatske). Katarakta može da nastane i kao posledica metaboličkih bolesti poput dijabetesa. Katarakta nastala kod odraslih mladjih osoba se naziva presenilna katarakta.
Katarakta nastaje usled zgušnjavanja belančevina koje grade vlakna sočiva, što uzrokuje zamućenje. Među faktorima koji doprinose pojavi katarakte su konzumiranje alkohola, izlaganje UV zračenju, pušenje i nepravilna ishrana.
Kongenitalne katarakte mogu da nastanu u prvom trimestru trudnoće usled infekcije trudnice. Ukoliko katarakta ometa razvoj vida kod male dece operiše se odmah, a sa operacijom se ne žuri kod dece kada je katarakta periferna. U nekim slučajevima katarakta je genetski uslovljena (hereditarna).
Foto: Sveti Vid
Operacija katarakte je jedini vid lečenja. Nekada se mislilo da kataraktu ne treba operisati dok ne „sazri“, a danas se zna da to nije tačno. Čekanje ’’sazrevanja’’ katarakte je nedopustivo, zato što sa sobom nosi brojne rizike i uvodi ljude u invaliditet.
Kataraktu treba operisati kada pacijentu počne da smeta i da mu remeti život.
Tokom operacije uklanja se zamućeno prirodno sočivo i ugrađuje se veštačko intraokularno sočivo. Veštačka sočiva nove generacije su vrhunskog kvaliteta, savitljiva su i biokompatibilna. Operacija je minimalno invanzivna jer se obavlja kroz mali rez, u lokalnoj anesteziji.
Nakon operacije može da dođe do zamućenja kapsule koja drži veštačko sočivo, što pacijentima deluje kao da se katarakta vraća (sekundarna katarakta). Međutim, ovaj problem se efikasno rešava laserskom intervencijom, bez potrebe da se menja ugrađeno sočivo. Češće se javlja kod mladjih osoba i kod dece, kao i kod metaboličkih i sistemskih oboljenja.
Zahvaljujući primeni ultrazvuka operacija katarakte može da se obavi uspešno i u najranijoj fazi bolesti.
Foto: Shutterstock
Zadatak intraokularnih sočiva nije samo zamena zamućenog sočiva, već i rešavanje drugih problema sa vidom. Intraokularnim sočivima je moguće i korigovanje dioptrije u skladu sa potrebama pacijenta.
Ugradnjom multifokalnih sočiva tokom operacije katarakte se može u potpunosti ukloniti dioptrija na blizinu, srednjoj distanci i na daljinu, što se popularno naziva ’’podmladjivanje vida’’. Ovo predstavlja pokušaj da se ’’vrati’’ izgubljena akomodacija.
Specijalna bolnica Sveti Vid vam omogućava da operaciju katarakte obavite bez čekanja. Zahvaljujući opremi najsavremenije tehnologije i odabranim najiskusnijim svetskim hirurzima, operacija katarakte se obavlja na najvišem nivou u smislu kvaliteta hirurgije. Pacijenti se odmah nakon operacije vraćaju svojim normalnim aktivnostima.