Keratokonus – rano otkrivanje i lečenje

KERATOKONUS je naziv za degenerativno oboljenje rožnjače, koje se ispoljava pojavom dioptrije, najčešće cilindrične korekcije, odnosno astigmatizma, u adolescentnom dobu, koji se vremenom pogoršava, pogotovo u tridesetim godinama.

U suštini, radi se o procesu razmekšanja rožnjače, koja tom prilikom menja zakrivljenost i oblik, sa tipičnim „ispupčenjem“ u donjem delu.
Rano otkrivanje keratokonusa ima neprocenjivu važnost za mlade ljude, zato što se blagovremenom primenom terapije bolest može zaustaviti i usporiti napredovanje.

Foto: Sveti Vid

Procedura kojom se to postiže zove se corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače, i podrazumeva „NEHIRURŠKU“ proceduru.

Suština je u pojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu, kada vid još uvek nije puno ugrožen i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija.

Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.

Međutim, čak i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru, spasiti rožnjaču i sprečiti potrebu za transplantacijom.

U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, a oporavak je duži.

Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spasavanje od potrebe za transplantacijom. Cilj CXL-a preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja, jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid. Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dođe do gubitka vida i na drugom oku.

Foto: Sveti Vid

Ukoliko pacijent stigne u jako odmaklom stadijumu sa već ispoljenim ulceroznim promenama, neugodnostima i bolovima u rožnjači, zamućenjima, transplantacija je neophodna.

Transplantacija rožnjače nije komplikovana za izvođenje, ali je za pacijenta u postoperativnom periodu itekako komplikovana, skopčana sa dužom primenom imunosupresivne terapije. Imajući u vidu da su to pretežno mladi ljudi, to nije nimalo bezazleno.