Laserska korekcija dioptrije – ko je kandidat i šta sve trebamo znati o njoj?

Laserska korekcija dioptrije je popularna metoda korigovanja dioptrije, ali važno je znati ko može da bude kandidat za tu vrstu intervencije.

Foto: Sveti Vid

A to su:

Osobe koje imaju smetnje i ne podnose kontaktno sočivo ili naočare u korekciji kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma,

Odrasli mladi ljudi koji ne žele da zavise od naočara ili kontaktnog sočiva,

Osobe bez pratećih oboljenja oka,

Rožnjača dobrog kvaliteta,

Niže i umerene vrednosti dioptrije.

Ukoliko je u pitanju mlađi, predškolski uzrast, laser ima potpuno drugačiju ulogu. U periodu razvoja vida, refraktivnu grešku treba odmah korigovati, kako bi se stvorili uslovi za oštar vid. Ukoliko se to ne postigne naočarima (ili kontaktnim sočivom), planira se laserska korekcija, ukoliko stanje na oku to dozvoljava.

U situacijama, takozvanih ambliogenih mana, (najčešće anizometropija-razlika u dioptriji na oba oka) ostaviti dete bez ikakve korekcije, ili dati samo polovičnu korekciju, znači ostaviti ga slabovidim zauvek.

Terapeutska primena egzajmer lasera

Pored refraktivne, laser ima i terapijsko svojstvo. Koristi se najčešće kod ponavljajućih erozija kako bi se postigla pravilna, brza epitelizacija i otklonile subjektivne smetnje. Takođe, kod nekih oštećenja rožnjače, bulozna keratopatija, kao simptomatska terapija.

Ko nije kandidat za lasersku korekciju?

1. Laser koriguje dioptriju za daljinu. Za blizinu (čitanje) ne. Stoga oni koji imaju potrebu za naočarima za čitanje (preko 40-te godine života) - presbiopija, nisu za lasersku korekciju, već za hirurgiju implantacije intraokularnog sočiva,

2. Odmakla šećerna bolest, sa ishemijom, i već ispoljenim sistemskim promenama, dovodi do oštećenja oka u sklopu metaboličkog problema (ispoljenog na rožnjači, sočivu-katarakta, očnom dnu) tako da svakako nije za primenu egzajmer lasera,

3. Druga stanja sa izmenama u metabolizmu (neregulisana hiper i hipotireoza),

4. Sistemske bolesti vezivnog tkiva,

5. Trudnoća i period laktacije do stabilizovanja hormonskog statusa,

6. Pretanka rožnjača u odnosu na visinu dioptrije. Npr. -8 D će za tanku rožnjaču možda biti previsoka vrednost za korekciju, a uz dobar kvalitet rožnjače i -10 D će se moći korigovati,

7. Previsoka hipermetropija (preko 3.5D),

8. Promene na rožnjači, distrofije, keratokonus, herpetični ožiljci.

Zato je neophodno detaljnim pregledom proveriti kompletno stanje oka radi procene da li je neko kandidat za laser ili ne.

Foto: Sveti Vid

Često pitanje: Da li treba čekati da dioptrija prestane da se menja?

Nekada da - kada je zabeležena brza promena dioptrije, sačeka se bar 6 meseci do godine dana.

Nekada ne - i kada je stabilna, dioptrija se može sasvim fiziološki promeniti i nakon 18-te, ili 21. godine. Uzrast je dat samo okvirno. Ponekad tek tokom studija dolazi do promene dioptrije - laser nema uticaja na to.

Laser će korigovati postojeću dioptriju, ono što u momentu laserske procedure postoji. Ako postoji tendencija promena, menjaće se nezavisno od laserske procedure.

Stabilna dioptrija se može korigovati laserom i u ranijem uzrastu, onda kada detetu smeta, ili ne može korigovati naočarima ili kontaktnim sočivom.

Savetuje se zaštita od UV zračenja, zato što nepovoljno deluje na rožnjaču i može dovesti do regresije - povratka dioptrije! Ovo zračenje je nepovoljno i za očno sočivo (katarakta) i za žutu mrlju (makularna degeneracija).

Nije retkost da mladi i deca, upornim gledanjem u sunce izazivaju trajna oštećenja na makuli (solarna makulopatija) koja se ne može lečiti i predstavlja trajno oštećenje u vidu.

Izbegavajte jako sunce, i obavezno imajte kvalitetne naočare za sunce.