Poremećaji vida kod novorođene dece – uzroci, rizici i tretmani

Poremećaji vida kod novorođene dece predstavljaju kompleksnu temu, a mogu biti uzrokovani različitim faktorima, uključujući genetske predispozicije, virusne infekcije tokom trudnoće, težinu i zrelost novorođenčeta, kao i funkcionalne probleme sa vidom.

Foto: Sveti Vid

Nažalost, ne postoji rutinska kontrola ovog čula odmah pri rođenju, sem u specijalnim slučajevima evidentnog rizika ili poremećaja. Stoga, ne možemo sa sigurnošću reći da li je problem urođen ili se razvija nešto kasnije, zato što većina problema prođe nezapaženo, do momenta kada roditelji prvi primete. Oko 80% pedijatrijskih oftalmoloških oštećenja danas se može uspešno tretirati, ukoliko se blagovremeno uoče, zahvaljujući modernoj tehnologiji, savršenim hirurškim tehnikama, farmaceutici, biotehnologiji, kao i genetskim istraživanjima.

Šta dovodi do poremećaja vida kod novorođene dece? Da li na to utiče način života buduće mame (u toku trudnoće), njena ishrana, genetske predispozicije?

Brojni su uzroci, i obično ih i ne znamo. Svakako da ima udela genetska predispozicija (autozomno dominantno ili recesivno prenošenje), faktori iz okoline koji mogu da poremete ovaj genetski material (zračenje, pesticidi, virusi). Danas se dosta oboljenja može detektovati upravo modernom biotehnologijom i genetskim ispitivanjima. Poznato je da su neke virusne infekcije jako opasne ukoliko ih buduće mame imaju, (intrauterine), kao sto je herpes, rubeola, morbili, varicela, cytomegalovirus, virus gripa, parazitarna oboljenja (toxoplazma, toxocara) i sl, kao i neki lekovi. 

Najopasniji period  je svakako prvi trimester, a u nekim virusnim bolestima opasnost postoji i u trećem. Ono čega smo svi najčešće svesni, i čemu se nije posvećivalo puno pažnje u našem društvu jesu oštećenja nastala usled nedovoljnog razvoja oka, konkretno mrežnjače, kod preveremeno rođene dece, i to sa većim rizikom kod male težine na rođenju, ispod 1500gr, i sa višim stepenom nezrelosti ploda (ispod 32 gestacione nedelje). Teži porođaji sa komplikacijama u vidu intrakranijalnih hemoragija,  hidrocefalusa, anemija, bronhopulmonalnih komplikacija i sepse, acidoza, a takođe i endokrino-metabolička oboljenja, nose povećan rizik i za nastanak nekog od oštećenja na oku i zahtevaju obavezan skrining.

„Šetanje“ oka kod novorođenčeta obično plaši neiskusne roditelje. Šta uzrokuje tu pojavu?

U prvih 6 meseci još uvek ne postoji formiran reflex koordinacije, tako da to blago “njihanje“ oka nije patološka pojava. Često anatomija lica i prošireni kožni nabor između nosa i ugla oka zbuni roditelje, mada se često radi o lažnom, pseudostrabizmu. Kada govorimo o pravom strabizmu, odnosno devijaciji položaja oka, fiksiranoj ili  naizmeničnoj, uzroci su brojni. Može se raditi o strukturalnim anomalijama mišića pokretača oka ili anomalijama u njihovim pripojima kao i anomalijama u inervaciji, što nastaje urođeno ili stečeno (težak porođaj ili neka oboljenja, tumori i sl.) 

Tu spadaju paralitički strabizmi i strabizmični sindromi (Duan, Moebius, Brown i dr).

Foto: Sveti Vid

Uzroci nastanka strabizma mogu biti sve anatomske promene na oku, koje onemogućavaju razvoj vidne funkcije na jednom ili oba oka: katarakta, glaukom, zamućenja na rožnjači,  slabost u razvoju mrežnjače, očnog živca, žute mrlje, tumori oka – retinoblastom. Oko sa ovim promenama nema mogućnost formiranja jasne slike, razvija slabovidost u odnosu na drugo i skreće u stranu. Tada svakako treba otkloniti primarni uzrok nastanka strabizma i potom sprovoditi okluzivne tretmane – zatvaranje boljeg oka po određenom režimu i operacijom strabizma dovesti oči u paralelan položaj.

Strabizam može nastati kao posledica funkcionalog defekta, kada vid na jednom oku nije oštar zbog neadekvatne korekcije dioptrije. To se najčešće događa kod anizometropije, postojanja razlike u dioptriji na oba oka, što je nemoguće rešiti naočarima i sočivom u dečjem uzrastu. 

U ovim situacijama velike anizometropije, kao i visokih dioptrija, ili pogotovo kod dece sa specijalnim potrebama kod kojih postoji ovaj problem (Daun, autizam, cerebralna paraliza i sl.), jedina mogućnost je refraktivna hirurgija, odnosno laserska korekcija dioptrije i potom, eventualno, ako treba i operacija strabizma. Dakle, kao što vidite, ovde je Egzajmer laser TERAPEUTSKO rešenje, primenjeno u predškolskom uzrastu.

Ostavljanje problema za kasnije, ostaviće u ovim situacijama trajnu slabovidost. Zabluda je da treba čekati sa laserskom korekcijom do 18. godine. Ima situacija normalno formiranog vida, koji se lepo koriguje naočarima ili kontaktnim sočivom, ujednačeno, gde možete, ako želite, čekati, a ima situacija gde je laser jedina terapeutska mogućnost, u pretškolskom uzrastu. Ne treba mešati ove dve indikacije.

Kada se oko bebe stabilizuje? 

Pod uslovom da je intrauterini razvoj protekao uredno, i porođaj  bio neometan, vid se razvija postepeno. Prvi meseci života važni su za sazrevanje svih očnih struktura, i mrežnjače kao nervnog elementa oka. Čepići i štapići rastu, sazrevaju, uspostavljaju se nervni putevi koji sazrevaju tokom prve 2 godine života. Razvoj vida ide u početku monokularno, a od trećeg meseca života beba počinje da „uči” da gleda binokularno, i ova se funkcija nastavlja do 6. godine života. Očni pokreti novorođenčadi nisu koordinisani do oko 6 meseci života.

To treba da se razvije kao uslovni refleks počev od 6.meseca života do druge godine. Ovaj period rasta nazivamo periodom plastičnosti, kada postoji velika mogućnost razvijanja i formiranja. Od 2. do 5. godine, smanjuju se ove mogućnosti oblikovanja vida i nakon 8. godine refleksi su učvršćeni i vidna oštrina formirana. Bilo koja prepreka ovakvom razvoju vida, anatomska ili funkcijska, pogotovo ispoljena u periodu plastičnosti, dovešće do poremećaja i zaostajanja u razvoju oštrine vida, odnosno do slabovidosti koja se neće ispraviti nakon 8. godine života.

Istraživanja, međutim, pokazuju da razvoj vida kod dece može trajati do 10. ili 12. godine, ali sa manjim mogućnostima u dobitku na vidnoj funkciji, nego u prvih par godina života. Otuda naša nastojanja da maksimum snage usmerimo baš na decu ranog uzrasta, kako bi time smanjili “svesnu produkciju” slabovide i slepe populacije.

Današnje mogućnosti pedijatrijske oftalmologije su takve da 80% oštećenja vida kod dece, možemo ispraviti upravo u najranijem uzrastu. Svakako da je polazak u školu katastrofalno zakasneo momenat za prvi susret sa oftalmologom.

Kada se preporučuje prvi pregled bebinog vida?

Najbolje već na rođenju, jednostavno, oftalmoskopom, da se otkriju manifestne promene, odnosno anatomske i strukturne anomalije oka. Potom se postupa prema nalazu. Redovna kontrola se radi već nakon 2. godine, kada pratimo razvoj vida deteta.

Tada uočavamo promene u funkciji, refraktivne greške, odnosno opasnost od slabovidosti i preduzimamo adekvatno lečenje (laserska korekcija u specijalnim indikacijama i borba protiv slabovidosti).

Anatomske promene koje se uoče na vreme, treba odmah zbrinjavati. Katarakta se operiše već sa mesec ili dva, ukoliko ona značajno ometa razvoj vida. Ukoliko je periferno locirana, prati se do momenta kada zakloni centralnu osovinu. Svaka sumnjiva promena zahteva detaljan pregled deteta u opštoj anesteziji što se može uraditi već za mesec dana. Ako je sve u redu, dete treba pogledati i oko 3. godine života. Ni u kom slučaju se ne sme kasniti sa prvim pregledom, koji se kod nas uobičajeno radi pred školu.

Foto: Sveti Vid

Do kada nije kasno za intervenciju?

Najbolji rezultati se postižu brzim reagovanjem, zato što je kod dece period od 2. do 4. godine period najaktivnijeg razvoja vida. Tada najviše možemo da učinimo. Da bi vid bio funkcionalan, mora postojati normalna anatomija oka, položaj, koordinacija oba oka, i jasna funkcionalna veza sa centralnim nervnim sistemom. To govori o složenosti čula vida.

Kada je kongenitalna katarakta u pitanju, nema čekanja, deca se operišu već sa mesec ili dva, implantiraju se maleni savitljivi implanti, sa ciljem da se nadomesti i koriguje refraktivna greška i detetu da šansa za razvoj dobre vidne funkcije. Ako je katarakta na oba oka, operišu se oba oka, čime se ne gubi dragoceno vreme za razvoj binokularnog vida, uz obavezno praćenje refrakcije i dokorigovanje manje refraktivne greške. 

Danas postoje jasni stavovi oko izbora impanta prema uzrastu deteta, pedijatrijska oftalmologija je dobro razvijena, razvoj vidne funkcije dobro poznat, te se time mnogo dobilo u smanjenju slabovidosti u svetu. Iz ove populacije sada već veliki broj dece upisuje redovne škole, a ne škole za decu oštećenog vida, što je ranije bila redovna pojava nakon operacija katarakte ili kod postojanja nekih dioptrijskih problema, koji su ostajali nerešeni i time decu bez opravdanog razloga uvodili u slabovidost.

Foto: Sveti Vid

Današnje hirurške tehnike su tako usavršene sa prefinjenim mogućnostima, i ne sme dolaziti do indukovanja sekundarnih glaukoma, što je bila redovna pojava u ranijim hirurškim postupcima.

Nema opravdanja za izbegavanje ranih pregleda kod dece. Tehnike pregleda razlikuju se prema uzrastu:

- do godinu dana
- od 2. do 4. godine 
- do polaska u školu 
- kasnije normalno, kao kod odraslih