Slabovidost kod dece se može izlečiti ako reagujete na vreme

Slabovidost kod dece se može izlečiti ako reagujete na vreme

Slabovidost se mora tretirati od najranijeg detinjstva, a da bi se pravilno tretirala, mora se na vreme otkriti.

Foto: Sveti vid

Od velikog je značaja za vidnu sposobnost, jer nema više mogućnosti tretmana, nakon uzrasta od 6, eventualno 8 godina, zavisno od uzroka. Otuda savremena oftalmologija insistira na strogim kontrolama vidne funkcije dece i ranom rešavanju slabovidosti.

Najčešći razlozi za nastanak slabovidosti su:

1. Strabizam (može biti i posledica slabovidosti, i/ili njen razlog)

2. Anizometropija (razlika u dioptriji na oba oka) od ranog detinjstva netretirana

3. Refrakcijska greška (nekorigovana dioptrija) u ranom detinjstvu

4. Urođena (kongenitalna) katarakta, neoperisana u ranom detinjstvu

5. Okluzivni tretman

Slabovidost se razvija samo u nezrelom vidnom sastavu, u fazi senzitivnog razvitka vidne funkcije, dakle najintenzivnije do 2. godine života deteta.

Dete sa 2 godine života još uvek, i kod zdravog oka, nema potpuno formiranu vidnu funkciju. Ona se tek formira, i postoji izrazita osetljivost na faktore koji bi ometali pravilan razvoj.

Stoga, operacija katarakte kod dece mora da se uradi vrlo rano, već sa nekoliko meseci, ukoliko postoji strabizam, da se na vreme operiše, jer je paralelan, ispravan položaj očiju bitan preduslov za nesmetan razvoj binokularnog vida.

Ukoliko postoji dioptrija, da se na vreme koriguje rano, jer to jeste veliki faktor rizika gde se slabovidost, vrlo uporna, obavezno javlja. Kada dete ne može da nosi naočare, ili se dioptrija njima ne koriguje dobro, laser je obavezan, ako želimo da sprečimo jaku slabovidost.

Nereagovanjem na vreme, osuđujemo dete na slabovidost za ceo život. Najbolji rezultati uvek se postižu što ranijom intervencijom.

Foto: Sveti vid

Da budemo jasniji, u ranom uzrastu odigrava se neka vrsta “takmičenja” između jednog i drugog oka, i ono koje daje jasniju sliku, pravilniju, biva vodeće, drugo se zanemaruje.

Uvek je veći stepen slabovidosti kad je katarakta u jednom oku, ili kada je dioptrija u jednom oku veća, ili kada oko skreće kod strabizma. Oko sedme godine završava se formiranje vida, završava se razvojni put sazrevanja vidne funkcije.

Tada su uspostavljeni jasni putevi između mrežnjače i centralnog nervnog sistema (retinokortikalna maturacija), te vidni centri postaju “otporni” na kasnije “loše“ događaje. To znači da kasnije nastala katarakta, nakon ovog završenog perioda razvoja vida, neće poremetiti vidnu funkciju trajno. Nakon njene operacije, vid će biti kao pre nastanka.

Rano nastala katarakta će međutim biti prepreka razvoju vida i uspostavljanju normalnih odnosa mrežnjača - vidni centar. Ukoliko se ona ne otkloni brzo, ta veza nikada neće biti dobra i kasna operacija katarakte, neće pobuditi vidni centar da bolje prima sliku, a koje kao oštru nije nikada ranije primio. To je slabovidost.

Ako dete od malena ima razliku u dioptriji, koju ne koriguje adekvatno - najbolje laserom, vidni centar će se ”naviknuti” na takvu lošu sliku koju dobija sa strane ”lošijeg” oka, i kasnijom korekcijom dioptrije, obično pri polasku u školu kada se obično prvi put otkriva, ostaje slabovidost.

U slučaju, međutim, da je normalno razvijena vidna funkcija, a nastane katarakta kasnije, traumatska, na primer, ili se javi neki drugi problem, kao što je školska kratkovidost, te situacije se lepo mogu rešiti operacijom, odnosno korigovanjem dioptrije, pri čemu se vid vraća na stanje kao pre nastale situacije.

Zašto? Mozak, odnosno centralni nervni sistem je u toku razvoja vidne funkcije dobijao dobre informacije iz oba oka, podjednako, obe slike su bile identično oštre, očne osovine, paralelne, slike su se “stapale” u jednu, i razvijena je normalna funkcija binokularnog, stereo vida. Kasnije, pojava katarakte, i njeno otklanjanje, vraća vid u prvobitno stanje, zato što je on bio normalno formiran onda kada je bilo neophodno.

Budemo li detetu oduzeli šansu da ranim otklanjanjem uzroka, (dioptrija, katarakta ili operacija strabizma) obezbedimo optimalne uslove za sazrevanje vidne funkcije, unapred smo ga osudili na doživotnu slabovidost.

Foto: Promo/Sveti Vid

Dakle, da vidimo koji su to klinički oblici slabovidosti:

1.Dioptrijska slabovidost (refrakcijska ambliopia)

Najčešće nastaje kod viših dioptrija, posebno kod hipermetropije (dioptrije u plusu, dalekovidosti kod dece) i astigmatizma, koji nisu korigovani na vreme adekvatno. Kada postoji približna, slična dioptrija na oba oka, slabovidost je obostrana, obično nema strabizma - skretanja oka, pa se teže otkriva.

Ukoliko se dioptrija ne može korigovati naočarima, ili sočivom, neophodna je rana laserska korekcija u predškolskom uzrastu, radi normalizacije vida.

2.Strabizmična slabovidost

Kada postoji strabizam jednog oka, koji nije posledica nekorigovane, neotkrivene dioptrije deteta, nastaće slabovidost, kao komplikacija. I obratno, u situacijama slabovidosti jednog oka, to oko skreće, jer nema dobru, jasnu fiksaciju.

Ove se slabovidosti pojavljuju do 24-og meseca života, najčešće, i lečenje je tada najuspešnije. Baš zato je ovaj rani period, senzitivni period sazrevanja funkcije vida, upravo najopasniji za nastanak slabovidosti. Težina slabovidosti zavisi od uzrasta deteta pri nastanku strabizma, i od dužine trajanja strabizma. Svako dete koje ima strabizam na jednom oku, sigurno ima i slabovidost. Može se otkriti tako što se zatvara bolje oko. Dete će se braniti jer ne vidi okom koje skreće.

3. Anizometropijska ambliopija

Nejednaka dioptrija na oba oka je rizičan faktor za nastanak slabovidosti.

U ovom slučaju jedno oko ima normalan vid, ili ima manju dioptriju. Drugo oko slabo vidi, mutno, jer je dioptrija veća. Formiraju se dve različite slike na odgovarajućim tačkama, pa je potrebna puna korekcija dioptrije. Ovde ne pomažu naočare, jer se sa njima dobijaju dve slike različite veličine, pa oftalmolozi idu linijom manjeg otpora i daju slabiju korekciju na oku koje ima veću dioptriju (potkorigovanje), da bi se ”izjednačila dioptrija u naočarima”. To ništa ne znači, jer dete i dalje vidi mutno, dakle ne koristi to slabije oko, i isključuje ga.

To će imati kao posledicu slabovidost i strabizam.

Ovde je laserska korekcija imperativ, u ranom uzrastu.

Nakon laserske korekcije pribegava se okluzivnim tretmanima, uz oprez u zatvaranju boljeg oka, kako ne bi došlo do razvoja slabovidosti i u boljem oku, pogotovo što je dete mlađe.

Razlika u dioptriji, pogotovo kratkovidost, češće se zapaža kod prevremeno rođene dece. Takođe kod dece gde je operisana katarakta na jednom oku, bez ugrađenog intraokularnog sočiva! Tu se očekuje slabovidost koju adekvatno možemo sprečiti prvo ugradnjom sočiva u toku operacije katarakte, potom skleroplastikom, u slučaju porasta oka, odnosno dioptrije, i potom i laserskom korekcijom dioptrije na vreme.

Najbezbednije u borbi protiv slabovidosti je preduzimati mere u najranijem periodu, od 2 do 4 godine života.

4. Slabovidost kod urođene katarakte

Kod postojanja katarakte koja zaklanja u potpunosti vidnu osovinu, nema prodora svetla u oko, niti uslova za formiranje slike. Zato je kongenitalnu kataraktu obavezno operisati što pre. Operacija katarakte kod dece, odnosno beba, ima svoje specifičnosti, i mora je raditi samo iskusan hirurg, koji će detetu stvoriti optimalne uslove za formiranje vidne funkcije. Dečje oko se ponaša drugačije od oka odrasle osobe, te je stoga neophodno poveriti dete samo hirurgu koji zna postupak operacije katarakte kod beba i dece.

Kod dece postoji sklolnost ka razvoju fibroze i fibroziranju zadnje kapsule, te je obavezno kod beba raditi i otvaranje zadnje kapsule, čime se obezbeđuje otvorenost vidne osovine.

Implant je obaveza, inače nismo detetu korigovali veliku refraktivnu grešku - dioptriju (više od +12). Operacija katarakte je uklanjanje prepreke, a implantacija intraoklularnog sočiva i zadnja kapsuloreksa, odnosno fino otvaranje zadnje kapsule, na koju se oslanja sočivo, jesu uslovi koji obezbeđuju korekciju dioptrije i čistu vidnu osovinu. U protivnom, ostaje veliki dioptrijski problem i velika slabovidost. Stepen slabovidosti je veći kod postojanja katarakte na jednom oku.

5. Okluziona ambliopija

U tretmanu slabovidosti jednog oka, primenjuje se okluzija - zatvaranje drugog oka, zdravog, ili boljeg. Međutim, ako se ova okluzija sprovodi nekontrolisano, duže vreme, i bolje oko može postati slabovido. Danas su zabranjeni tretmani okluzije koji traju neprekidno veći broj dana, što je bio čest slučaj ranije, na primer 5 dana, sa dan-dva pauze. To je velika opasnost, pogotovo kod dece starosti 2-3 godine, za nastanak slabovidosti i zdravog oka.

6. Organska ambliopija

Kod organskog "pada vida" postoji manje ili više vidljiv razlog koji remeti oštrinu slike, urođenog porekla ili u vrlo ranom dobu, obično defekt u razvoju funkcionalnih ćelija mrežnjače ili defekt u razvoju vidnog živca. Ovde su promene nereparabilne.

U lečenju se postignu samo minimalna poboljšanja.

7. Ambliopija i nistagmus

Česti znak organskih urođenih bolesti i malformacija oka, vidnih puteva i centra za vid. Nistagmus može biti uzrok i/ili posledica slabog vida. Obično se pojavljuje kod urođenih bolesti oka ili nastalih na rođenju. Slabovidost je obično obostrana.

Nakon ovog edukativnog materijala, proverite šta je Vama rečeno, kao savet za Vaše dete. Vi morate učiniti najviše da Vaše dete ne bude slabovido!

Laser je samo sredstvo u korekciji dioptrije, a funkcija vida se neguje u ranom detinjstvu. Dakle, laser primenjen u predškolskom uzrastu će omogućiti detetu da ima jasnu, oštru sliku, jer će sa takvom slikom rasti, a laser primenjen nakon 18 godina će samo skinuti dioptriju, a slika će i dalje biti nejasna, odnosno onakva kakva je sa dotadašnjom korekcijom.

Samo pacijenti sa dobro korigovanom dioptrijom, mogu čekati do 18-te godine, ili kasnije - kada žele laser. U svim ostalim slučajevima, laserska korekcija je terapeutska.

Laserska korekcija jeste korekcija dioptrije, ali ne konstruiše vid koji moramo “izgraditi kod deteta od ranog detinjstva”.