Laserska korekcija dioptrije nije nova procedura. U oftalmologiji se primenjuje još od osamdesetih godina prošlog veka, kada je laser počeo da se upotrebljava najpre kod mladih odraslih osoba prilikom korigovanja kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma, a potom i u terapijske svrhe – radi rešavanja određenih problema na površini rožnjače, poput recidivantne, ponavljajuće erozije.
Foto: Sveti Vid
Sredinom devedesetih godina laser počinje da se koristi i u dečjoj oftalmologiji, sa veoma važnom ulogom u smanjenju slabovidosti, u slučaju određenih ambliogenih mana kod mališana, sa izvanrednim rezultatima u tretmanu slabovide dece u ranom uzrastu.
Na našim prostorima refraktivna hirurgija u oftalmologiji počinje da se primenjuje već u drugoj polovini devedesetih, zahvaljujući specijalnoj bolnici Sveti Vid. Tako je nastao prvi centar refraktivne hirurgije na prostorima bivše Jugoslavije i centar za savremenu oftalmologiju.
Nova epoha domaće oftalmologije Sa Svetim Vidom, laserske korekcije dioptrije, jednodnevna hirurgija katarakte minimalnog reza, bez šava, implantacija multifokalnih intraokularnih sočiva u korekciji dioptrije kod starijih, binokularna hirurgija katarakte, operacije katarakte kod beba, na vreme i tretmani slabovidosti, hirurgija glaukoma, vitreoretinalna hirurgija, hirurgija i lečenje oboljenja žute mrlje, lečenje keratokonusa – corneal cross linking – dolaze na ove prostore.
Ova specijalna bolnica, sa timom vodećih eksperata svetske oftalmologije, najsavremenijim hirurškim zahvatima, savremenom aparaturom i instrumentacijom, pratećom imaging dijagnostikom – poput vodećih oftalmoloških ustanova u svetu – pokreće novu epohu domaće oftalmologije, menjajući zatečene, zastarele stavove, već odavno napuštene u svetskoj oftalmologiji.
Foto: Sveti Vid
Danas ova ustanova poseduje brojna svetska priznanja i nagrade na stručnim skupovima za izuzetna hirurška rešenja i rezultate.
• Onda kada osoba ne podnosi kontaktna sočiva, kao i u slučaju iritacije, alergije i suvog oka.
• Kada naočare ne mogu korigovati postojeću dioptriju, usled razlike u dioptriji na oba oka, kada je dioptrija previsoka i kada je data slabija dioptrija u naočarima.
• Ukoliko postoje profesionalni i lični razlozi, usled kojih naočare nisu optimalno rešenje.
Ova procedura primenjuje se kod svih rano otkrivenih ”ambliogenih mana”, odnosno dioptrija koje će za posledicu imati trajnu slabovidost, ukoliko se adekvatno – rano – ne koriguju. To znači onda kad se naočarima ne postiže adekvatna vidna oštrina, onda kada je to najvažnije, dakle do sedme-osme godine života.
Foto: Sveti Vid
Zato je neophodno da deca budu pregledana već sa dve-tri godine, kako bi se na vreme uočio problem, te i rano korigovao. Najteža situacija koja dovodi do slabovidosti je anizometropija - razlika u dioptriji na oba oka, koju je teško rešiti naočarima. Upravo se ovde prave najčešće greške.
Odluka se odlaže za period nakon 18. godine, navodno zbog razvitka vida. međutim, upravo ovde neće doći do razvoja vida jer oko sa većom dioptrijom neće biti u potpunosti korigovano naočarima – jedno oko vidi dobro, drugo slabo, slika na oba oka je različita (anizeikonija), te u kasnijim godinama na tako slabovidom oku laserska korekcija će ”skinuti dioptriju”, ali neće značajno popraviti vidnu oštrinu.
To oko ostaće slabovido usled kašnjenja s korekcijom dioptrije. Zato je opasno roditelje dovoditi u zabludu da se u ovakvim situacijama, kada naočare ne daju rezultate, čeka do 18. godine. U slučajevima manjih dioptrija, deci se svakako daju naočare.
Laser u dečjem uzrastu treba shvatiti kao način da se dioptrija koriguje, kao što se to čini pomoću naočara ili kontaktnog sočiva. Onda kada naočare i sočivo ne daju rezultate, laser je neizostavan, jer se problem neće sam rešiti. Kod školaraca koji odbijaju da nose naočare ili kontaktno sočivo, iz ličnih razloga ili zbog opredeljenosti ka nekom sportu, laser je opcija broj jedan.