U ovih 5 zdravstvenih zabluda veruje većina Srba

Neke stvari se u medicini znaju i tu nema mesta za raspravu. Ipak, najčešće medicinske zablude repertoar su ne samo naših baka, već i mnogo mlađih generacija.

 Foto: Shutterstock

U doktorskim ordinacijama odomaćilo se mnogo medicinskih zabluda, koje su decenijama gotovo neiskorenjive. Ovo su samo neka od tih uverenja, s kojima se ljudi još uvek muče.

Normalan pritisak više nije 120/80

Mišljenje da je normalan krvni pritisak 120 sa 80 i da su sve vrednosti preko toga signal da se treba obratiti kardiologu, više ne važi. Izdate su nove smernice, po kojima je promenjen iznos normalnog pritiska za 10 i on sada iznosi 130 sa 80.

Evropsko kardiološko udruženje prošle godine je izdalo nova uputstva, po kojima je normalan pritisak onaj do 140 sistolni (gornji broj u merenju krvnog pritiska) i 90 dijastolni (donji broj). Međutim, ni to više ne važi. Doneti su novi medicinski vodiči, kojim je smanjen iznos normalnog pritiska na 130 sa 80.

Stručnjaci su se odlučili na ovaj potez i ponovo spustili te vrednosti, jer smatraju da u svetu stalno raste broj gojaznih ljudi i onih koji se loše hrane, a koji imaju rizik da dobiju hipertenziju.

Dobro je poznato da visok krvni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, a naziva se i tihim ubicom, jer postepeno uništava arterije i organe, a da osoba i ne primeti. Krvni pritisak do 140 sa 90 je granica do koje se smatra da neko ima normalan pritisak ukoliko je potpuno zdrav.

To, ipak, ne važi za dijabetičare, osobe koje imaju povišen holesterol, gojazne i mnoge druge ljude koji imaju neku hroničnu bolesti. Za njih je novina da je granica normalnog pritiska do 130 sa 80, kao i za starije stanovništvo.

Za zdrave ljude, koji nemaju hroničnu bolest pritisak od 135 sa 85 ne znači nužno da će morati da piju lekove, ali će to za njih biti samo opomena da se češće kontrolišu.

Žiganje pred kišu i krckanje zglobova smo umislili

Pred naglu promenu vremena većina ljudi postaju meteoropate. Svi se žale da ih bole zglobovi, "krckaju" kolena, žigaju stare rane... Da li su to stvarni ili umišljeni simptomi? Nauka kaže - umišljeni.

Ono što se primećuje kod pacijenata je da postoji subjektivni osećaj bola i njihove lične preosetljivosti na jačinu bola koja je izraženija u toku zimskih meseci kao i tokom naglih promena atmosferskog pritiska, vlažnosti i temperaturnih promena.

S tim se susreću izabrani lekari i fizijatri u ordinacijama u danima kada je vreme lošije ili kada se vreme menja. Pacijenti se obraćaju i više žale na bolove u koštano-zglobnom sistemu, a naročito u leđima, kolenima, kukovima i ramenima, kao i na glavobolje.

Najnovija američka istraživanja upućuje na to da promene atmosferskog pritiska i kišno vreme ne utiču na kostobolju.

Zaključak naučnika je bio vrlo jasan - bolni zglobovi i bolovi u kičmi veoma su nepouzdani prognostičari kada su vremenske prilike posredi. Naučnici su pokušali da evidentiraju koliko je pacijenata posetilo lekara zbog bola u zglobovima ili u kičmi tokom kišnog i tokom dana bez kiše.

Ustanovili su da je procenat onih koji su se žalili na kostobolju bio jednak tokom kišnog dana i u danima bez kiše. Autori studije su objasnili i kako ljudi više obraćaju pažnju na bol u danima kada je vreme lošije, a ako je ono lepo ni njihov bol nije u prvom planu.

Antibiotici i virusne infekcije

"Moram da uzmem antibiotik, hvata me prehlada...", rečenica je koju i dalje izgovaraju mnogi. Kako krenu hladni dani, svi se bacaju na antibiotike kao na bombonice za osvežavanje daha.

Najpre, zašto je primena antibiotika kada imamo prehladu u samoj osnovi besmislena? Antibiotici su grupa lekova koji ubijaju bakterije ili ih sprečavaju da se umnožavaju. Ovo čine raznim mehanizmima – neki uništavaju membranu ili zaštitni zid bakterijskih ćelija, drugi sprečavaju bakterije da sintetišu neophodne proteine. Koji god mehanizam bio, rezultat je isti – antibiotici ubijaju bakterije.

Onda dolazimo do toga da prehladu ili grip ne izaziva bakterija – već virus. A šta se desi virusu kada se susretne sa antibiotikom? Što je najgore, primena antibiotika za virusne infekcije neće samo dovesti do izostanka efekta, već može imati ozbiljne posledice.

Naime, svaki put kada počne da se pije antibiotik, a zatim prestane kada se osoba oseća bolje, bakterije u telu na taj način dobijaju priliku da se suoče sa svojim neprijateljem (antibiotikom) i počnu da razvijaju mehanizme da mu se odupru.

Na taj način nastaju rezistentne bakterije koje čekaju trenutak da opadne imunitet pa da krenu u napad. I tu nastaje problem – antibiotici koji su se ranije koristili sada više ne deluju, pa mora da se koristi snažniji lek. To znači da infekcija može trajati duže nego što bi obično trajala ili se može pogoršati.

Mnogo ljudi, međutim, meša bakterijsku i virusnu infekciju zbog situacije kada se na virusnu infekciju nadoveže bakterijska. Kada se tako nešto dogodi, neophodno je uključiti u lečenje antibiotike.

Promaja - fenomen zbog kojeg nam se stranci smeju

Promaja je fenomen koji se u našem narodu okrivljuje za mnoge bolesti, a ponajviše za prehladu. Na zapadu retko kome možete objasniti pojam promaje. U suštini, ljudi izvan naših granica rade sve što bi ih u Srbiji "ubilo".

Činjenica je da promaja, koja podrazumeva strujanje vazduha, teoretski može povećati suvoću sluzokože gornjih disajnih puteva. To znači da se, pri dužem izlaganju promaji, mogu stvoriti uslovi koji pogoduju virusnoj infekciji.

Međutim, promaja omogućava i "zamenu" vazduha u zatvorenim prostorijama, što automatski smanjuje koncentraciju virusa i mogućnost zaraze.

U medicinskoj literaturi, takođe, ne postoje dokazi o tome da promaja i hladnoća mogu direktno da naškode leđima, čak se ne mogu naći ni istraživanja koja pokazuju da to ima uticaja na zdravlje, ali doktori kažu da dugotrajna izloženost hladnom vazduhu - ne prija organizmu.

Iako na zapadu ne postoji izraz "ubi me promaja", kod ljudi postoji uverenje da sve to ima nekakav indirektan uticaj na naše telo.

"Prehladićeš se ako izađeš napolje sa tek opranom kosom"

Sigurno ste mnogo puta u životu, od vaših baka ili mama, čuli teoriju kako ćete se razboleti ukoliko izađete iz kuće neposredno posle kupanja i pranja kose. Da to zaista nije istina, više puta su objašnjavali lekari. To je velika zabluda.

Prehlade i druge bolesti su uzrokovane virusima i bakterijama, pa se od mokre kose neće niko razboleti (osim ako neko ne kine u tom trenutku). Kako bi dobili neku infekciju, ljudi moraju biti izloženi infektivnim agensima, tuš i voda to svakako nisu.

Mada to ne znači da nećete imati nikakve posledice ako budete izašli na veliki minus sa mokrom kosom. Previše niske temperature mogu da dovedu do hipotermije, što svakako može da utiče na imuni sistem.

U istom rangu je i uvreženo mišljenje da su sladoled i hladna pića uzročnici prehlade. Tačno je da njihovim konzumiranjem može doći do osećaja nelagodnosti, grebanja i neke vrste blagog bola u grlu. To je, međutim, posledica sužavanja krvnih sudova pod dejstvom hladnoće, a to nikako nije prehlada.