8 tehnika koje smanjuju ansksioznost i napade panike

Anksioznost, napadi panike i teskoba nisu samo nešto što osećamo kada se približavaju rokovi ili kada radimo nešto novo, već stalno prisutan osećaj koji ne nestaje čak i kada nema razloga za pritisak. Ta stanja treba lečiti uz pomoć stručnjaka, tj. doktora, ali postoje tehnike koje je moguće primeniti a koje će pomoći u smanjenju simptoma. 

Spavajte dovoljno 

Loš san i te kako utiče na kvalitet života i može da ima ozbiljne posledice po zdravlje i da pojača tegobu i stres. Ponekad se čini da je u pitanju začarani krug jer teskoba dovodi do nedostatka sna i obrnuto. Zato pokušajte da se opustite uz kupku i laganu muziku ili kvalitetnu knjigu pre spavanja, a svakako izbegavajte alkohol i tešku hranu bar dva sata pre odlaska na spavanje. 

Smeh je lek 

Istraživanja pokazuju da smeh može da umanji simptome anksioznosti i depresiju. Zato iskoristite svaku priliku, od zezanja sa kolegama na poslu do dobre komedije ili klipova na Jutjubu. Često i sam nered u kući ili na radnom stolu može da utiče na to da se teže opuštate i koncentrišete. Zato tih 15 minuta za sređivanje stola i kuće može da bude svakodnevna navika koja će smanjiti teskobu. 

Izražavajte zahvalnost 

Zahvalnost pomaže u borbi sa anksioznošću i to pokazuju i naučna istraživanja. Započnite sa vođenjem svojevrsnog dnevnika u kojem ćete da zapišete sve na čemu ste zahvalni i šta vas čini srećnima i ponosnima. 

Pazite na ishranu 

Važno je jesti što više namirnica koje sadrže hranljive stvari kao što su vitamin B i omega-3 masne kiseline, ali ne treba zaboraviti ni ugljene hidrate. Vitamini B su odlični za nerve i uopšte mentalno stanje, dok omega-3 mogu da pomognu u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti. Slatko treba izbeći jer takva hrana može da uveća simptome anksioznosti. 

Naučite da dišete 

Jedan od odličnih načina za borbu sa napadima panike jeste pravilno disanje. Kratko i plitko disanje uvek prate napad panike, dok dublje i duže disanje šalju mozgu sigal da je u redu da se opusti. 

Meditirajte 

Meditacija pomaže u opuštanju, a naučnici tvrde da ona, čak, povećava količinu sive materije u mozgu, što doprinosi smanjenju stresa. Niz nedavnih studija pokazuje pozitivan učinak meditacije na simptome anksioznosti, neraspoloženja i stresa. 

Planirajte unapred 

Preduhitrite anksioznost detaljnim planiranjem celog dana unapred. Pokušajte da napravite raspored kojeg ćete da se pridržavate, i tako ćete imati sve pod kontrolom. Ovo je odličan način da se stvore nove radne navike, da se poveća produktivnost i kvalitetnije se iskoristi vreme. 

Izvor: B92