Da li treba vaditi treći krajnik ili ne?

Roditelji dece kojima treći krajnik pravi probleme, zajedno sa njima prolaze kroz tegobe koje oni izazivaju. Dete otežano diše kroz nos, noću hrče, usta su mu stalno otvorena a donja vilica malo izbačena napred.

 Foto: Shutterstock

Na to se nadovezuje i slab apetit a problem kulminira čestim upalama ušiju a ponekad čak i sinusa. Zbog svega toga dete je često na terapiji antibioticima.

Izvaditi ili ne upaljeni treći krajnik, osnovna je dilema roditelja. U odlučivanju kako da postupe, oni treba da znaju da je treći krajnik prva linija odbrane organizma od mikoroorganizama koji u grlo ulaze kroz nos ali da tu svoju ulogu on obavlja samo kada je zdrav.

Foto: Shutterstock

Bolestan treći krajnik ne samo što više ne čuva imunitet deteta nego njegovo predugo čuvanje može mališanu da napravi dosta problema. Prvo što se uočava jeste praktično promenjen izgled i crte lica, zbog stalnog držanja usta otvorenim.

Dugo upaljen krajnik može da ošteti sluh ali i da ostavi posledice po kasnije zdravlje, budući da on povećava rizik od dobijanja astme i hroničnog sinuzitisa u odraslom dobu.

Foto: Shutterstock

Odluku o vađenju trećeg krajnika na osnovu anamneze i pregleda, donosi specijalista otorinolaringologije, pri čemu se odustalo od ranije uobičajene prakse da se operacije uglavnom ne rade dok dete ne navrši tri godine.

Operacija spada u one kod kojih je rizik od komplikacija minimalan, radi se ambulantno i u najvećem broju slučajeva dete već nekoliko sati posle operacije može da ide kući.

Prvih tri-četiri dana posle vađenja krajnika detetu treba davati dosta tečnosti. Hrana mora da bude lagana, kao što je supa, banane, pire krompir, jaja i sok od jabuke.

Foto: Shutterstock

Kada će se dete vratiti uobičajenom režimu ishrane je individualno. Ne treba ga na silu vraćati na stari režim već kada ono oseti da može da jede hranu koju je jelo i pre operacije.