Veliki broj ljudi muče migrene a evo šta vam može pomoći!

Migrene spadaju u izuzetno česte i u izuzetno bolan oblik glavobolje koji muči veliki broj žena. Ovo su uzroci koji dovode do nesnosnih glavobolja, a tu su i rešenja za ovaj zdravstveni problem.

Šta je zapravo migrena?

Migrena predstavlja jaku pulsirajuću glavobolju jedne regije glave koja se javlja u napadima koji traju satima, pa i danima. Migrena je najčešće praćena mučninom, povraćanjem i velikom osetljivošću na jako svetlo i zvuk.

Često se prvi put javlja u dečjem i adolescentnom ili ranom odraslom dobu. Uzrokovana je genetskim faktorima i oko 90 odsto osoba s migrenom ima u porodici nekoga ko boluje od te vrste glavobolje.

Kod 60 odsto ljudi ona je jednostrana, dok je kod 40 odsto dvostrana.

Osim genetskih faktora, na pojavu migrena utiču i određene okolnosti kao što su: stres, vremenske okolnosti, naročito promene barometarskog pritiska, ali i promene u ritmu budnosti – spavanje, alkohol, neke vrste hrane (čokolada, marinirana hrana, suhomesanata hrana i dodaci ishrani bogati solju).

Prevencija migrene

Američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu eksperimentalnog leka koji bi mogao da pomogne u prevenciji migrena.

U pitanju su monoklonalna antitela, koja ciljaju mali protein kalcitonin peptid (CGRP) povezan sa genima. Istraživanja su pokazala da je ovaj protein okidač za migrenu.

Migrena i depresija

Praksa pokazuje da se žene koje pate od migrenske glavobolje, u velikom broju slučajeva se žale i na umor, anksioznost i apatiju, što mogu da budu rani znaci depresije.

Lečenje migrene

Lekovi koji se koriste u terapiji migrene mogu se podeliti u dve grupe: lekovi za prevenciju napada migrene, i lekovi protiv bola u napadu migrene. Svaka osoba s najmanje tri napada migrene mesečno u trajanju dužem od 24 sata, što se uklapa u kriterijume za tešku migrenu, ili s pojavom neurološkog deficita u napadu migrene, slabost jedne polovine tela, smetnje s govorom, mora hitno da se javi neurologu.

Važno je reći da žene koje pate od migrena koje prate tzv. „aure“, odnosno vizuelne smetnje, kao što su svetlosni bljeskovi, izložene su povećanom riziiku od srčanog udara, šloga i stvaranja krvnih ugrušaka, pokazala je velika i dugotrajna američka studija Akademije za neurologiju SAD.

Pročitaj još