Istraživanja pokazuju da nas vežbanje, bilo da se radi o timskim ili individualnim sportovima, ili čak o samom izlasku napolje, čini kreativnijim i pažljivijim kad se vraćamo našim radnim zadacima. Takođe nam pomaže da jačamo mišićnu memoriju, slično kao kod mišića na telu.
Foto: Shutterstock
U istraživanju koje je sprovedeno 2014. na Univerzitetu Severni Teksas, istraživači su otkrili da je aerobna aktivnost među decom dovela do boljih rezultata kod čitanja i matematičkim testovima. Naučnici sa Univerziteta u Ilinoisu koristili su magnetnu rezonancu i merili veličinu mozga, te su otkrili da su fizički aktivni devetogodišnjaci i desetogodišnji imali veći hipokampus od neaktivne dece njihovih godina, a postigli su i bolje rezultate na testovima za pamćenje.
U toku istraživanja, profesor psihologije Čarls Hilmen pronašao je dokaz da deca koja trče i igraju se 70 minuta dnevno pokazuju bolje kognitivne sposobnosti od onih koji to ne čine.
Zašto je vežbanje ključno za kognitivne sposobnosti?
"Postoji mnogo različitih mehanizama. Ne razumemo ih sve, ali jedan od osnovnih je da je to odgovor na kardiovaskularne vežbe, povećava se protok krvi. Krv prenosi kiseonik, koji hrani tkivo mozga. Drugi deo je da se zaštitne ćelije povećavaju tokom vežbanja, a to je, između ostalog, povezano s pamćenjem", kaže Hilmen.
Foto: Shutterstock
Čak i osnovni fizički rad poboljšava funkcionisanje mozga. "Ako biste tražili da vam osmislim savršen školski dan, časovi bi trajali 45 minuta, s razmacima od 10 do 15 minuta gde bi deca išla napolje i bila fizički aktivna", kaže dalje.
Ljudski mozak je evoluirao kako bi se integrisao i reagovao na signale svih pet čula, ne samo na vid, što bi moglo pojasniti zašto su kinestetički i taktilni podražaji podsticaj za učenje. Ponavljajuće, ritmičke, multisenzorne aktivnosti kao što su skakanje, preskakanje vijače, ples, skakanje i bacanje lopte jačaju telo, a ne samo um, pomažu nam da bolje apsorbujemo informacije i zadržimo ih duže. Kretanje, pogotovo kad je ugodno, takođe olakšava našem mozgu izvršavanje zadataka.
Koliko kretanja je deci potrebno?
U izveštaju Savetodavnog odbora američkog Ministarstva zdravlja objavljene su smernice za fizičku aktivnost dece.
Foto: Shutterstock
Za decu od 6 do 17 godina preporučuje se da svaki dan imaju jedan sat umerene do snažne aktivnosti. Ono što je drukčije od prošlih izveštaja su preporuke za mlađu decu. Deca od tri do pet godina trebala bi biti "aktivna tokom celog dana". Timski sportovi i organizovane aktivnosti su odlična vežba, ali i samostalno i neorganizovano igranje, takođe su vrlo važni. Kad ne moraju reagovati na spoljne naredbe i uputstva prijatelja ili trenera, deca puno bolje razvijaju maštu. Prema nedavnim istraživanjima, sanjarenje je znak inteligencije i kanal za puno veću kreativnost.