Studija sprovedena na više od 38.000 odraslih ukazala je na viši nivo mortaliteta među mlađim i sredovečnim muškaricma koji noću spavaju manje od pet sati, ali je ta razlika nestala kod onih koji su vikendima uspeli da nadoknade propušteno.
Foto: Pixabay
Mnogo je studija sprovedeno o odnosu manjka sna i zdravlja, ali različita dužina trajanja sna radnim danom i vikendima često se pritom ne uzima u obzir. I zato se grupa švedskih naučnika sa univerziteta u Stokholmu fokusirala upravo na taj odnos.
Učesnici u istraživanju sami su javljali podatke o količini sna, a pratilo ih se 13 godina. Ustanovljeno je da su osobe mlađe od 65 godina koje su spavale manje od pet sati svakoga dana (uključujući i vikende) imale 65 odsto veći nivo mortaliteta od referentne grupe koja je spavala šest ili sedam sati.
Foto: Pixabay
Međutim, "stopa mortaliteta kod osoba koje su kratko spavale radnim danom, ali vikendima umereno ili duže, nije se razlikovala od referentne grupe", napisali su naučnici u časopisu "Journal of Sleep Research".
I još jedno zanimljivo otkriće: oni koji su spavali duže od devet sati dnevno isto su imali veći moratlitet od referentne grupe. Naučnici misle da je to zbog toga jer njihov dug boravak u krevetu verovatno bio povezan s nekim tinjajućim zdravstvenim problemom u pozadini.
Foto: Pixabay
S obzirom na to da studija, iako na velikom uzorku, nije bila potpuno reprezentativna, na primer imala je manje pušača nego što ih je u opštoj populaciji, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potpuno shvatilo kako to vikendaški san neutralizuje deficit iz radne nedelje.
Majkl Grandner sa univerziteta u Arizoni nije bio uključen u ovu studiju i pomalo je skeptičan. U razgovoru za Vašington Post upozorio je da se ljudi ipak ne oslanjaju previše na to da će u dva dana ispraviti propušteno u pet.
Foto: Pixabay
Nakon tri hamburgera svakako je zdravije pojesti salatu nego četvrti hamburger, ali ona neće ispraviti negativne efekte prethodno pojedenog, rekao je.