Zašto je sedenje direktan put u bolest?

Preterano sedenje ne smeta samo kičmi, kao što se dugo mislilo, već nanosi štetu celom organizmu. Lekari ističu da je višesatno sedenje, kao što je ono na poslu, toliko štetno da njegove loše efekte po telo, ni vežbanje ne može da poništi. 

Foto: Shutterstock

Ipak najviše strada kičma, jer se tokom sedenja na pomera, postaje manje savitljiva i lakše se povređuje. U istom, savijenom položaju, satima su i kukovi i kolena, što doprinosi da se koče i oni i celo telo. Takvo, nepravilno držanje tela izaziva bolove u vratu, ramenima i leđima, a mišići koji se sedenjem praktično ne koriste, postaju slabi i vremenom, manje ili više atrofiraju.  

Brojna naučna istraživanja, rađena u razvijenim zemljama na veoma velikom broju ispitanika, su pokazala da dugo sedenje uzrokuje gojaznost, jer se nekretanjem smanjuje stvaranje enzima koji se bore protiv gomilanja masti u telu. Sedentarni način života takođe usporava metabolizam što sve zajedno za posledicu ima višak kilograma. 

Foto: Shutterstock

Prekomerno sedenje se navodi kao čest i važan faktor rizika i za nastanak dijabetesa, srčanih bolesti pa i infarkta, te malignih bolesti, naročito raka debelog creva, dojke i endometrijuma.

Doprinosi i slabljenju cirkulacije krvi što se posebno odražava na noge u vidu proširenih vena i otečenih zglobova, skočnog zgloba i kolena.

Foto: Pixabay

Od dugog sedenja, trpi i varenje hrane i metabolizam, tako što se usporavaju i povećava mogućnost nastanka opstipacije.

Sedenje loše utiče i na decu pa se dugotrajno sedenje pred ekranom i kod najmlađih povezuje sa mnogim poremećajima kao što su gojaznost, dijabetes tip dva, astma te poremećaji pažnje i koncentracije.