Osobama sa hipertenzijom zahlađenje i zima uopšte, nikako ne odgovaraju pošto se na hladnoći krvni sudovi sužavaju i dolazi do skoka krvnog pritiska. Porastu krvnog pritiska u ovom periodu, svakako pogoduje još jedna okolnost, a to je ishrana u zimskom periodu, gde je više nego inače zastupljena masna i slana hrana.
Foto: Shutterstock
Poznato je da se u našem podneblju zimi jede dosta sušenog mesa koje je po pravilu i slano a so se ne preporučuje osobama sa hiperzenzijom. Sem u sušenom mesu, soli je dosta i u kiselom kupusu, čestoj namirnici na našim trpezama zimi, pa je i on jedan od velikih izazova i potencijalnih rizika po hipertoničare.
Foto: Shutterstock
Kako bi rizike ovog perioda uspešno prebrodili, oni treba da se suzdržavaju od konzumiranja pomenutih namirnica a i druge slane, masne i začinjene hrane.
Preporučena ishrana za osobe sa hipertenzijom jeste više malih obroka dnevno, sa dosta voća i povrća.
Uz to, savet je da unose dosta tečnosti, oko dva litra dnevno, najbolje vode i čajeva bez šećera.
Foto: Unsplash
Osim ishrane, hipertoničari treba da povedu računa i o terapiji, jer kada dolazi do velikih temperaturnih promena kao što je slučaj sada, doza lekova koju inače uzimaju nije dovoljna. Zato u konsultaciji sa svojim lekarom treba da promene dozu, kako bi izbegli moguće posledice hipertenzije.
Budući da im velika hladnoća ne prija, hipertoničari po velikom mrazu ne bi trebalo da izlaze napolje već da šetaju kada je toplije, dakle oko podneva.
Šetnja ne treba da bude ni prebrza ni sasvim lagana, već umerena. Važno je i da se tokom šetnje dobro utople, naročito ruke, glavu i noge.
Foto: Shutterstock
Da je došlo do velikog skoka krvnog pritiska može se posumnjati u slučaju da se javi zujanje u ušima, zatim duple slike, da hod postane nestabilan, srce radi ubrzano ili nepravilno.
Veliki skok pritiska može da bude praćen i glavoboljom a u težim slučajevima i vrtoglavicom.