Kao i kod plakanja, koje ispira hormone stresa, smeh je mehanizam tela i duše da se relaksiramo, promenimo hemiju mozga i zaista deluje terapeutski.
Foto: ShutterStock
Pritom, ne moramo da čekamo spontani nalet smeha, jer nam je nešto smešno, zabavno, ili smo srećni, već se možemo smejati – terapeutski.
Evo šta se dešava u organizmu, kada se smejemo.
Smejanje oslobađa endorfin, hormon sreće, dok istovremeno opada nivo koritzola, hormona stresa. Na osnovu ove jednostavne formule lako je razumeti zašto se ponekad nekontrolisano smeju u neprikladnim situacijama – organizam zahteva hitno kanalisanje stresa i poseže za mehanizmima kojima raspolaže.
Eto ideje šta da radite kad ste nervozni, izgubljeni, dezorijentisani i pod pritiskom i kad vam nije ni do čega – smejte se. Naravno, tada vam nije do smeha, ali to je pravi trenutak da primenite nameran, terapeutski smeh.
Foto: ShutterStock
Da li ste se nekada smejali toliko dugo i intenzivno da vas je od toga boleo stomak i posle ste se danima pitali da li je moguće da ste dobili upalu mišića od smeha? Da, smeh zateže i kontrahuje trbušne mišiće i ojačava ih.
Smeh poboljšava vaše raspoloženje, ali i performanse u teretani – podiže prag bola i možete da vežbate većim intenzitetom.
Ako ste često veseli, volite da se šalite i uspešno zasmejavate sve oko sebe, onda verovatno imate dosta veliki krug ljudi koji voli vaše prisustvo i uglavnom sa svima imate dobre i pozitivne odnose.
Ovo se takođe povezuje sa endorfinom, koji stvara osećaj sreće, zadovoljstva i blagostanja, prilikom smejanja.
Foto: ShutterStock
Kada nečeg ne možete da se setite, prestanite da pokušavate i počnite da se smejete. Terapeutski smeh će “izluftirati” mozak, pa ćete se setiti nečega, bez mnogo muke.
Ako želite da zapamtite neki momenat, povežite ga mentalno sa smehom – dok izlažete um sadržaju koji želite da upamtite, smejte se.
Nije baš razrađena tehnika smejanja dok učite, ali može biti zanimljiv eksperiment. Svakako, humoristički pristup stvarima umanjuje anksioznost i omogućava vam bolju koncentraciju i učenje.
U početku, nalet smeha podiže krvni pritisak, ali kako se intenzitet smeha pojačava i produžava, pritisak se lagano smanjuje i stabilizuje.
Jedno istraživanje je pokazalo da gledanje situacionih komedija (i druga laka zabava), utiče pozitivno na krvne sudove i snižava pritisak.
Foto: ShutterStock
Nastavite sa svojim multivitaminima i čajevima, ali ne zapostavljajte smeh – on je značajan činilac u ojačavanju imuniteta. Kikotanje povećava u vašem organizmu broj antitela za borbu protiv infekcije.
I evo nas – ništa vam nije smešno, baš kada vam je smeh najpotrebniji, a terapeuti kažu da to uopšte nije problem. Sve što vam je potrebno, jeste da počnete da simulirate smeh, svesno i namerno.
Svaka vaša telesna ćelija pamti pozitivne učinke smeha i hemija vašeg organizma će brzo početi da sarađuje, kad joj date “zalet”. Dakle, osmehnite se, razvucite usne. Stavite ruku na stomak.
Udahnite brzo kroz nos, a zatim ispustite dah kroz usta i kroz “ha, ha, ha”, osećajući kako vam se stomak uvlači sa svakim “ha”.
Iznenađujuće brzo, spontani smeh će preuzeti i preovladati i vi ćete se slatko smejati, bez ikakvog razloga, prosto zato što ste pokrenuli mehanizam smeha. Pokušajte, ludo je zabavno!