Kada telo doživi preveliki stres (nebitno je li u pitanju kratkoročni ili dugoročni stres), aktivira se imunitet i telo počne da ispušta histamin kako bi se borilo protiv "bolesti". Ako stres ne nestane, u suštini ćete razviti jaku alergijsku reakciju.
Foto: Shutterstock
Kad je imunitet oslabljen stresom, kožu mogu iziritirati stvari na koje nikada pre nije reagovala - kao što su sapun, hladnoća ili vrućina, losioni ili deterdžent za pranje rublja.
Foto: Shutterstock
Šta uraditi: Stavite hladan, vlažan peškir na zahvaćeno područje. Ako to ne uspe, uzmite neki lek protiv alergije.
Stres izaziva oslobađanje hormona kortizola, što umanjuje sposobnost vašeg tela da obrađuje šećer u krvi. Stres takođe može da podstakne nezdrave prehrambene navike kao što su prejedanje ili gubitak apetita.
Foto: Shutterstock
Šta uraditi: Jedite orahe. Protein će vam pomoći ako premalo jedete, a vlakna će vas ispuniti ako previše jedete.
Ako nikada niste patili od glavobolja, a odjednom se osećate kao da vam glava stalno puca, možda ste pod prevelikim stresom. Stres oslobađa hemikalije koje mogu uzrokovati promene na živcima i krvnim žilama u mozgu što dovodi do glavobolja. Ako ste skloni migrenama, stres ih može aktivirati ili čak i pogoršati.
Foto: Shutterstock
Šta uraditi: Ako ne želite da uzimate lekove, kad osetite početak glavobolje namažite slepoočnice uljem lavande ili metvicom
Stres može poremetiti funkcije želudačnog trakta na više načina. Može uzrokovati da telo proizvodi više kiseline što dovodi do gorušice. Stres takođe može usporiti stolicu, što uzrokuje nadutost, a može i povećati grčenje debelog creva, što dovodi do grčeva i proliva - rekla je doktorka Debora Rouds iz klinike "Mayo".
Foto: Shutterstock
Šta uraditi: Uzmite antacid (bazični anorganski spojevi koji neutraliziraju hlorovodičnu kiselinu u želudačnom soku).
Stres potiskuje imunitet, što olakšava čoveku da se razboli i uspori oporavak od bolesti. Kad su ljudi pod stresom, razbole se. Prehlada je jedan od najčešćih bolesti ozrokovanih stresom, koje se pojavljuju jer imunološki sastav ne može potisnuti virus - kaže doktor Levin. Istraživači sa univerziteta "Carnegie Mellon" u Pitsburgu zarazili su dobrovoljce virusom prehlade. Oni koji su u pristupnoj anketi napisali da su često pod stresom su se dva puta češće prehladili, za razliku od ispitanika koji nisu bili pod toliko stresa.
Foto: Shutterstock
Šta uraditi: Jedno istraživanje je utvrdilo da dodaci cinka mogu da skrate trajanje prehlade za otprilike jedan dan ako se prvi put uzmu u roku od 24 sata od pojave iste.