Većina ljudi veruje da samo dijabetičari imaju povišen šećer u krvi. Međutim, to nije istina. Svaka osoba može da pati od ovoga, a da ne bude svesna i da ne primeti štetu koja je načinjena nervima, krvnim sudovima i organima.
Foto: Shutterstock
Da vam se to ne bi dogodilo i da biste sprečili komplikacije koje konstatno povišen šećer može izazvati, važno je da prepoznate simptome i preduzmete odgovarajuće mere.
Fruktoza, sastojak šećera tera jetru da efikasnije skladišti masti i to na čudnim mestima. Vremenom dolazi do stvaranja masnih naslaga oko jetre, što izaziva oboljenje jetre, koje je bilo retko pre osamdesetih godina prošlog veka.
Svakih dodatnih 150 kalorija dobijenih usled unosa šećera dnevno povećava šanse da se dobije dijabetes za 1,1 posto. Često mokrite.
Kad se izuzmu osobe sa visokim holesterolom i/ili dijabetesom i gojazne osobe, kod osoba koje unose mnogo šećera beleži se najveći porast lošeg holesterola i opasnih triglicerida, i ujedno smanjenje nivoa dobrog holesterola (HDL).
Prekomerni šećer dovodi to toga da jetra proizvodi više lošeg holesterola dok u isto vreme sprečava organizam da ga izbaci.
Foto: Shutterstock
Srčana oboljenja i dijabetes su usko povezani. Srčani i moždani udar su najveći uzročnici (65 odsto) smrti kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Dolazi do prekomernog lučenja insulina, koji loše utiče na sistem za cirkulaciju i na arterije. Hronični visoki nivo insulina izaziva brži rast mišićnih ćelija oko krvnih sudova, a to uzrokuje stvrdnjavanje zidova arterija, što je korak do visokog krvnog pritiska.
Neuropatolog sa Univerziteta Braun, Suzan de la Monte, smislila je termin "dijabetes tipa 3" nakon što je njen tim saradnika prvi otkrio vezu između rezistentnosti na insulin, ishranu bogatu mastima i Alchajmerove bolesti.
Po mišljenju ovih naučnika, Alchajmer je bolest metabolizma, u kojoj je oštećena sposobnost mozga da koristi glukozu i proizvede energiju.
Redovno unošenje velikih količina šećera ometa slanje poruka mozgu da smo siti. Leptin, hormon koji šalje signale da smo siti, ne vrši svoju funkciju, dok fruktoza koju smo kroz šećer uneli stalno izaziva glad.
Foto: Shutterstock
Šećer izaziva lučenje hemikalija koje utiču na centar za zadovoljstvo u mozgu, to jest na lučenje opioida i dopamina. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom slučaju razvija se tolerancija na šećer, što znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva.
Prilikom proučavanja uticaja šećera na pacovima primećeno je da životinje počinju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.
Previše šećera u organizmu dovodi do stalnog osećaja umora. Dolazi do stalnih promena nivoa šećera u krvi, zbog čega organizam traži da jedete nešto slatko, i tako se vrtite u začaranom krugu.
Istraživanja su pokazala da postoji veza između depresije i uzimanja slatkiša. Osobe koje jedu puno slatkiša vremenom postaju sklonije depresiji.