Znamo da su pomorandže odlične, ali evo ko ne bi trebalo da ih jede

Sa prvim hladnim danima u naše živote ponovo ulaze pomorandže, citrusno voće koje se smatra jednom od najviše korišćenih vrsta na svetu. Teško je i nabrojati njene dobre strane ali među najvažnije svakako treba istaći to što uz veoma malo kalorija, sadrži puno vitamina, minerala, antioksidanasa.

Foto: Pixabay

Među vitaminima najznačajniji su vitamini C, E, B, kao i provitamin A, a među mineralima kalcijum, zatim magnezijum, fosfor i kalijum. 

Ona podstiče rad creva, dvostruko pozitivno utiče na krv i krvne sudove. Prvo tako što snižava nivo lošeg holesterola a drugo, što smanjuje zadebljanje krvnih sudova.

 Foto: Pixabay

Blagotvorno deluje i na kosu i na nokte, pa bi valjalo redovno dnevno jesti, barem po jednu pomorandžu. Bogata je i šećerom, koji organizmu obezbeđuju energiju. 

Pomorandžu je dobro uzimati u bilo kom obliku, celu ili kao sok, ali cela je ipak bolja, najviše zbog vlakana kojih sadrži u priličnoj količini. Međutim, kada se termički obradi i preradi recimo u marmeladu, izgube se lekovita svojstva vitamina C, koji, poznato je, spada u termolabilne vitamine.  

Foto: Pixabay

Kod osetljivih osoba ovo voće može da izazove i tegobe pa valja ograničiti njegov unos. Pomorandže ne treba davati ni deci mlađoj od godinu dana, jer kiselina iz njih kod beba može da izazove veoma neprijatan, čak i bolan osip. 

Inače, pomorandže vode poreklo iz Kine i Indije. Drvo može da rađa i do sto godina a da živi i po 500 godina. Plodovi zriju u zimu, tačnije od januara do marta.

Foto: Shutterstock

Keksovi jafa u koje se stavlja narendana pomorandža, ime su dobili po posebnoj vrsti pomorandže koja se zove jafa. Ona živi u Izraelu i sazreva u proleće.

Kod nas je uobičajeno da se pomorandža ljušti a u nekim zemljama, Nepalu recimo, jede se i kora.

Kada ih kupujete, birajte plodove čvrste kore, koji su teški u ruci, jer to znači i da su sočni.