U čemu se razlikuju muški i ženski mozak

Koliko puta ste čuli da su "muškarci sa Marsa, a žene sa Venere"? Koliko puta i u praksi iskusili koliko polovi drugačije razmišljaju na iste teme? Većina muškaraca će reći da su žene generalno pričljivije, impulsivnije i da sve bespotrebno komplikuju, dok će žene muškarcima zamerati da ne slušaju i previše banalizuju...

A da li je baš tako, kako funkcioniše ženski a kako muški mozak i da li smo baš toliko različiti, objašnjava profesor dr Branimir Nestorović iz Univerziteteske dečije klinike u Tiršovoj:

- Kada želi da se naglasi način razmišljanja i ponašanja, u kolokvijalnom govoru često se ističe "muški mozak" kao dominantan. U tom kontekstu se i tvrdi da se polovi međusobno često ne razumeju. Poslednja istraživanja govore da su razlike, ipak, prisutne i dosta velike. Ali ne isključivo u prilog muškom mozgu kako se obično naglašava.

Koliko se zapravo razlikuju?

- Prvo, evidentne su razlike u veličini i strukturi mozga, ali postoji tendencija da se te razlike relativizju, jer se zapravo većina istraživača plaši optužbi da su muški šovinisti. Muškarci, istina, imaju nešto veći mozak nezavisno od telesne mase, a razlike su prisutne i u strukturi, pa je tako frontalni region, odnosno deo mozga zadužen za rešavanje problema razvijeniji kod žena. Kod pripadnica nežnijeg pola je razvijeniji i limbički deo kore velikog mozga u kome su smešteni centri za emocije.

Kakve to prednosti daje muškarcima, odnosno ženama?

- Kod muškarca je razvijeniji parijetalni deo kore zadužen za prostornu orijentaciju, kao i amigdala, odgovorna za regulisanje socijalnog i seksualnog ponašanja. Osim toga, muškarci imaju 6,5 puta više moždane sive mase, a žene desetak puta više bele mase. Nakon ovog saznanja lakše je razumeti na koji način oba pola razmišljaju. Muškarci razmišljaju sivom masom, odnosno neuronima, a žene belom, odnosno neuronskim vezama.

Upravo zbog toga funkcionisanje ženskog mozga je komplikovanije i brže, što svaki muškarac u suštini zna. Drugi razlog za brži rad ženskog mozga je takozvano "gušće pakovanje" neurona. Bliže su jedni drugima što ubrzava međusobnu komunikaciju. Ova gustina je posebno visoka u delovima mozga gde se primaju i odašilju signali. Zato žene imaju veću sposobnost verbalizacije i komunikacije od muškaraca.

Da li to doslovno znači da mozak žene i muškarca potpuno različito funkcioniše?

- Da, jer koriste različite delove pri aktivaciji. Primera radi, u rešavanju problema muškarci koriste mali deo kore sa leve strane, dok žene koriste obe strane mozga. Muški mozak obrađuje impulse jednom hemisferom, od nazad ka napred. Nasuprot njima, žene koriste obe hemisfere, pri čemu se komunikacija obavlja uglavnom poprečnim vezama u mozgu. Dakle, mišljenje da su muškarci inteligentniji od žena potpuno je pogrešno, jer imaju potpuno različite vrste inteligencije. 

Šta pod tim tačno mislite?

- Činjenica je da su muškarci bolji u fizici i matematici, ali to ne znači da su inteligentniji, već da je njihov mozak "podešeniji" za ovakve aktivnosti. Mnogi naučnici opovrgavaju ovo stanovište zbog političke korektnosti, ističući da se radi o posledicama društvenog statusa, a ne urođenim osobinama. Potvrda ovome je i sprovedeno istraživanje u kojem su devojčice izgubile interes za matematiku, kada im je pokazan video na kome je istaknuto da je odnos muškaraca i žena matematičara u svetu tri prema jedan.

Objašnjenje bi bilo da ne žele da učestvuju u nečemu gde neće imati uspeha. Ovo istraživanje je pokazalo još nešto. Matematičari bele rase bili su lošiji na testu iz matematike kada im je rečeno da će biti upoređivani sa učesnicima iz Azije. Zašto? Zato što je poznato da su Indijci genijalni matematičari, pa je primena ovog upoređivanja bila potpuno obeshrabrujuća za "bele" matematičare. Upravo na ovom primeru pada i tvrdnja o važnosti uticaja sredine.

Kako ove različitosti mozga utiču na mentalno stanje?

- I mentalni poremećaji su različiti kod žena i muškaraca. Dame su sklonije depresiji ili hroničnim stanjima napetosti, zato što stvaraju svega polovinu nivoa hormona sreće, serotonina, u odnosu na muški deo populacije. Pretpostavlja se da je ova razlika u vezi i sa nižim pragom osećaja bola kod žena. Sa druge strane, muškarci češće pate od šizofrenije, autizma, disleksije, odnosno poremećaja veštine čitanja.

Reakcije na traume mozga takođe su različite. Dečaci rođeni sa oštećenjem mozga imaju poremećaj orijentacije u prostoru, a devojčice u verbalnim sposobnostima, tamo gde su inače jače od pripadnika jačeg pola.

Da li su ove razlike baš jasno polarizovane?

- To ne, pre bi se moglo reći da je svaki mozak mozaičan, jer pojedini regioni funkcionišu na muški, drugi na ženski način. Odnosno, svi smo mi pomalo i jedno i drugo. Šta to znači? To znači da svaki muškarac ima svoju žensku stranu, dok kod žena postoji još zanimljiviji fenomen. One deo svojih nervnih ćelija dobijaju od muških fetusa, odnosno od sinova koje nose. Matične ćelije fetusa prelaze u krvotok majke i odlaze u mozak. Istraživanja su potvrdila da su žene koje su rodile sinove odlučnije i sličnije muškarcima u ponašanju.

Dakle, u razlikama ne može da se povlači jasna linija. One postoje, ali na pojedinačnom nivou oba pola imaju mozaik regiona sa strukturom i funkcijom koja je slična suprotnom. Primera radi, zbog lošije prostorne orijentacije žene su slabiji vozači, ali među njima ima onih koje "voze kao muškarci". Pojedine žene su "gvozdene dame" zbog visokog nivoa testosterona koji utiče na muške delove mozga.

Osetljivost

Ženski mozak je stalno aktivan, dok je muški mnogo mirniji. Žene su osetljivije na dodir i bol zbog manje količine polnih hormona koji se registruju u mozgu. Muškarci su manje osetljivi jer su od početka "okupani u testosteronu koji ih štiti", ističu naučnici sa Harvarda.

Iz istih razloga žene su tri puta više osetljivije na migrenu, jer se kod njih lakše aktiviraju moždani talasi povezani sa ovom vrstom glavobolje. Svetlost kao snažan stimulans migrenoznih bolova, kod muškarca mora biti trostruko veća da bi proizvela istovetan efekat kao kod žene sa migrenom.