Oko polovina svetskog stanovništva je barem jednom u životu iskusila paralizu sna, a čak 5 odsto ljudi sa njom živi. Propraćena je halucinacijama na koje ljudi ne mogu da reaguju.
Gotovo svake nedelje dr Žan-Kristof Terilon se budi i oseća prisutnost pretećeg, zlog bića kraj svog kreveta. Pokušava da se pomakne i pozove u pomoć, ali je paralizovan, nemoćan da podigne ruku ili ispusti glas. Katkad oseća da ga nešto izvlači iz tela ili vuče kroz tunel.
Sopstvena zastrašujuća iskustva podstakla su ga da se bavi istraživanjem paralize sna, sve češćeg fenomena.
Prema novim studijama, oko polovine ljudi u životu je barem jednom iskusilo epizodu paralize sna, a za 5 odsto ona je deo svakodnevice. Nažalost, mnogi ta iskustva čuvaju za sebe smatrajući da gube razum, ali ona nije znak mentalnog poremećaja već nesklada između sna i jave.
Tokom normalnog sna, svi ljudi su paralizovani. To je prirodni mehanizam koji ih sprečava da u snu skoče iz kreveta, izađu kroz vrata ili prozor i povrede se. Kod paralize sna, taj mehanizam potraje nekoliko sekundi duže ili čak i više minuta nakon buđenja. Iako je vrlo neprijatna, paraliza sna je potpuno bezopasna.
Ako se ispravno ne protumači, može izazvati teskobu ili nesanicu, jer se ljudi plaše za zaspe kako ne bi morali da se suočavaju sa bićima iz svojih budnih snova, koji im mogu izgledati poput demona ili otimača iz svemira.
Paraliza sna je česta i kod muškaraca i kod žena. Najčešća je kod tinejdžera, možda zato što su oni najčešće neispavani, a nedostatak sna može doprineti češćem javljanju paralize sna.
Medicina još nije pronašla lek protiv paralize sna, a još nije jasno ni razjašnjeno šta se tačno dešava u mozgu. Najbolji način da reagujete na nju jeste da ne paničite, nego se opustite i pustite da prođe.