Šta je nama 1. maj i zašto je ovaj datum važan?

"Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost."

Foto: Shutterstock

Danas se obeležava Praznik rada 1. maj. Na današnji dan 1886. godine održane su demonstracije radnika u Čikagu, u čiji spomen je 1. maj proglašen Međunarodnim praznikom rada. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti, piše 6yka.

Slavi se u preko 150 zemalja sveta. U vreme hladnog rata, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na 1. septembar, kako ga ne bi obeležavale kad i Sovjetski Savez i njegovi saveznici.

Ali zato se 1. maja širom Amerike obeležavaju Dan direktora škola, Dan prava i Dan lojalnosti.

U Litvaniji je 1. maj Dan ustavnosti, kao i na Maršalskim ostrvima, gde se toga dana istovremeno obeležava i Dan nezavisnosti. Grci 1. maja proslavljaju Sveti duh i cveće, Kazahstanci Dan narodnog jedinstva, a Haićani Dan poljoprivrede.

Celi 19. vek bio je obeležen bezdušnim iskorišćavanjem radnika. Niske plate i višesatni dnevni rad, od 12, čak i 18 sati za odrasle pa i decu, iscrpljivao je ljude koji su u svim zemljama razvijenog kapitalizma štrajkovima zahtevali dostojnije uslove rada i života.

Štrajkaški pokreti doživeli su najveći zamah u SAD-u.

Praznik rada ima svoj koren u događanjima koji su započeli 1.5.1886. Vodeći američki sindikati inspirisani pobedom svojih kanadskih drugova, godine 1884., zahtevaju donošenje zakona kojim bi se ustanovilo maksimalno osam sati rada dnevno.

Foto: Shutterstock

Taj je zakon trebalo doneti do 1.5. ali to se nije dogodilo.

Procenjuje se da je tad na istoku SAD-a počelo da štrajkuje između 300 hiljada i pola miliona radnika. Subota je tad još bila radni dan. U mimohodima u Milvokiju se procenjuje da je učestvovalo oko deset hiljada radnika, u Čikagu 30-40 hiljada, u Nju Jorku deset hiljada.

U utorak 4.5. u Čikagu je padala kišica, a u povorci je bilo, procenjuje se, ne manje od 600 i ne više od 3000 mirnih demonstranata.

Masa je ključala besom, jer je policija dan pre pucala na radnike okupljene oko čikaške fabrike poljoprivrednih mašina McCormick – koju su poslodavci zatvorili još u februaru – kada je ubijeno najmanje dvoje, a prema nekim tvrdnjama i šest demonstranata.

Vođe protesta pozivale su na očuvanje pribranosti i nenasilje. Isto je tako bilo i kad se povorka približila Trgu žitne burze.

Sam je gradnočelnik Čikaga Karter Harison Stariji slobodno stajao uz povorku koja je mirno prolazila i na trenutke se zaustavljala da bi im vođe uputile kratke govore.

Na kišici se povorka polako razilazila u vreme 10-minutnog govora britanskog socijaliste Semjuela Fildena kad je policija oko 10:30 na masu na kraju njegovog govora uz upozorenje da se demonstranti raziđu izvela napad u formaciji kojom je skup želela da razjuri.

Iz gomile je u tom trenutku neko prema policiji u napadu bacio svežanj dinamita s upaljenim fitiljem. Nakon toga policija je otvorila paljbu u radnike. Već pri prvoj salvi ubijeno je četvoro demonstanata.

Nakon pucnjave koja je trajala pet minuta protestanti su se razbežali, a na ulici je ostalo pedesetak ubijenih. Kasnije se navodi i podatak o više od 70 ranjenih, a tadašnje su novine izveštavale o 60 ranjenih policajaca.

Leci koje je policija pritom zaplenila bila je povod da dan posle policija u raciji na redakciju socijalističkog radničkog lista Arbajter-Cajtunga uhapsila sedmoricu aktivista, za bacanje dinamita optužila je anarhiste, a sedmorica su osuđena na pogubljenje vešanjem, bez obzira što niko od njih nije optužen da je bacio bombu, već su optuženi da su svojim zapaljivim govorima podstakli nekoga, ko god on bio, da baci bombu.

Godine 1889. u Parizu, na stotu godišnicu Francuske revolucije, na prvom kongresu Druge radničke internacionale jednoglasno je odlučeno da se od 1890. godine na 1. maj obeležava čikaški pokolj mirnim povorkama kao znak značenja radnika u civilizacijskim dosezima.

Foto: Shutterstock

Ubrzo je, kao dotadašnji znak mučeništva ubijenih u Čikagu, kao simbol radničkog bunta prihvaćen crveni karanfil.

Danas se Prvi maj obeležava kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika ili u slobodnom prevodu dan borbe prava na život dostojan čoveka.

Mnogi su ljudi kroz istoriju život izgubili boreći se za prava radnika pa je Prvi Maj dan pogibije ljudi koji su se borili da nam radni dan od 24 časa bude podeljen na 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.

Borba za radnička i ljudska prava traje još i danas i vrlo je izgledno da će i naša deca i deca njihove dece na svoj način voditi borbu za svoja prava.

Na našim prostorima obeležavanje Prvog maja više se veže uz roštilje i slavlje u prirodi, a manje se sećamo istorije i borbe za radnička prava, pa je zbog toga važno podsetiti se zašto je ovaj dan bitan.

Ove godine, zbog pandemije korona virusa sve je drugačije.

Za 1. maj širom sveta organizuju se protesti radnika. Zbog pandemije korona virusa milioni ljudi širom sveta su izgubili posao.

Ipak za kraj... dok živi praznik rada – živi i nada! Živeo Prvi maj!