Sva deca su kreativna – jedna od retkih konstatacija sa kojom će se najveći broj ljudi složiti, zar ne? Ali šta se sa tom radoznalošću i tim pouzdanjem u sopstvenu kreativnu energiju dešava kada odrastemo?
Foto: ShutterStock
Ona se nekako potiskuje, stavlja u drugi plan. Sve manje vremena u dnevnom rasporedu preostaje za negovanje istraživačkog duha i zabavu. Verujemo da je glavni razlog ono što čujemo tokom odrastanja.
Ta fama oko toga kako su retki momenti inspiracije, te ludi umetnici, predrasude o tome da je umetnost potpuno neisplativ posao ili gubljenje vremena u mnogima od nas budi otpor da se kreativno izražavamo čak i kroz hobi. I to je mnogo češća pojava nego što mislite.
Koja su to ubeđenja koja smo negde čuli i ponavljamo ih sami sebi, a koja nas sprečavaju da pustimo svoju kreativnost da živi? Evo 10 onih najčešćih, u kojima se možda i vi prepoznate.
Istina: Svi smo u suštini umetnici.
Ne verujte da je stvaralaštvo nebeski dar odabranih. Ono se uči, razvija, kao što se razvija i jezik.
Jednostavno, “pravi” umetnici, “pravi” muzičari, “pravi” pisci ne leškare besposleni 9 meseci u godini čekajući da ih pogodi inspiracija, a onda kada se to dogodi, počinju manično da pišu preostalih 90 dana kako bi napravili novi bestseler.
To se ne dešava. Oni svakodnevno vežbaju svoju kreativnost. Pomalo. Svakog dana. I to možete i vi.
Foto: ShutterStock
Istina: Sasvim je normalno da, makar u početku, ličimo na one koji nas inspirišu.
Okružite se onima koji vas oduševljavaju, ljudima iz raznih struka koji su dobri u tome što rade ili ih pronađite online. Svaki umetnik je kolekcionar, a ne sakupljač koji uzima sve što mu dođe pod ruku.
Umetnik je onaj koji selektivno prikuplja stvari koje mu se sviđaju. U ekonomiji postoji teorija koja kaže: ako saberete mesečne zarade svojih 5 najbližih prijatelja i podelite ih sa 5, konačan broj će biti vrlo blizu vaše mesečne zarade.
Može se reći da se to odnosi i na vaše ideje. Da bismo mogli da uradimo nešto kvalitetno, potrebno je da posmatramo nešto što je dokazano kvalitetno.
Zato na umetničkim akademijama postoji istorija umetnosti, lingvisti proučavaju istoriju jezika i književnosti, arhitekte uče o najznačajnijim svetskim građevinama. Što više dobrih ideja imamo na raspolaganju, lakše ćemo moći da izaberemo šta utiče na nas.
Istina: Ništa ne nastaje ni iz čega.
Svakog umetnika pitaju: Gde nalaziš sve te ideje? Iskreni će reći: Kradem ih.
- Austin Kleon
Kopiranje je sasvim legitimno u nekim situacijama. Uglavnom je to slučaj u procesu učenja. Kopiranje majstora je prihvaćeni deo procesa učenja. Da biste što bolje shvatili kako je nešto urađeno, kopirate što vernije i učite iz tog procesa. Na taj način trenirate svoje “tehničke mišiće”.
Muzičari uče da sviraju tuđe rifove tačno onako kako ih čuju. Slikari rade reprodukcije starih majstora i kopiraju poteze četke i palete boja. Dizajneri imitiraju font, grid i boje onih koji ih inspirišu.
I da razgraničimo, u redu je kopirati dok učite, nije okej kopirati nečiji rad i predstaviti ga kao svoj u komercijalne svrhe.
Foto: ShutterStock
Istina: Apsolutna originalnost ne postoji.
Ako na Vukajliji, šaljivom sajtu, potražimo reč “originalnost”, videćemo da su je njeni duhoviti korisnici definisali kao “sposobnost da zapamtite ono što ste čuli, ali ne i osobu od koje ste čuli”.
I to nije daleko od istine. Kada ljudi za nešto kažu da je originalno, u 90% slučajeva samo ne znaju reference ili originalni izvor. Ili, što kaže jedan citat:
Ne postoji ništa na svetu što već nekad neko nije uradio. Mada, uvek se javi neko ko će to sve ponovo da složi, ponovi na jedan duhovit način i ponovo udahne život u nešto što je dugo spavalo.
Za razliku od originalnosti, autentičnost je nešto što svako od nas poseduje. Autentičnost se ne uči, ona se stvara. To je kombinacija naših jedinstvenih iskustava. Na nama je samo da je postanemo svesni.
Ništa nije originalno. Kradite od svega što vam daje inspiraciju ili podstiče maštu. Gutajte stare filmove, nove filmove, muziku, knjige, slike, fotografije, pesme, snove, nasumične razgovore, arhitekturu, mostove, ulične znakove, drveće, oblake, gomile vode, svetlost i senke. Birajte da kradete samo od onih stvari koje govore direktno vašoj duši. Ako to uradite, vaš rad (i krađa) će biti autentični.
- Džim Džarmuš, reditelj
Istina: Limit = sloboda.
Koliko god kontradiktorno zvučalo, kreativniji smo onda kada imamo manje mogućnosti. Ako ste kao ja, onda vam je u školi najveća noćna mora bila kad vam kažu da crtate šta hoćete ili da sami odaberete temu.
Ako na primer imam list određenog formata, jednu vrstu boja i jednu temu, jednostavno mi je da odaberem motiv i počnem da radim. Za razliku od toga, kad imam neograničene mogućnosti, jednostavno ne mogu da počnem.
Istina: Neophodno je da prvo budemo amateri.
Na internetu nas saleću snimci dece od 5 godina koja slikaju hiperrealistično, sportista iz okruženja koji postižu neverovatne rezultate, ljudi koji sviraju magično…
Iako ti snimci treba da motivišu, nekada stvaraju pritisak da moramo da budemo fenomenalni u nečemu da bismo to uopšte mogli i da radimo.
Pritom preskačemo sve prethodne korake, kao i onu tezu da moramo da provedemo 10000 sati rada u određenoj oblasti da bi postali profesionalaci.
Ako ste osoba koja ne želi da radi onaj posao u kojem ne može da pruži 102% sebe, to verovatno znači da ste propustili mnoge prilike da napravite divne stvari. Tako se stvara začarani krug zvani: loše vam ide – nećete to da radite.
Ne radite to – znači nikad nećete biti bolji u tome.
Foto: ShutterStock
Istina: Prestanite da istražujete – uradite! Usput ćete naučiti.
Veoma je teško raditi nešto za šta nismo sigurni da li umemo. Ali znate kako, osrednja realizacija ideje je bolja nego nikakva. I nju možemo uvek da popravimo.
Budite svesni da ćete često imati slike/pesme/tekstove koji će biti očajni, koji će vas užasavati, kojih ćete se stideti. Pokušajte da te osećaje ne prenosite sa svoje umetnosti na sebe kao umetnika ili kao ličnost.
Istina: Treba da zanemarimo sve komentare.
U početnim, najosetljivijim fazama oslobađanja svoje kreativnosti, čak i komplimenti mogu negativno uticati na kreativni proces. Zato je ponekad dobro ignorisati i kritike i komplimente.
Stavljanje fokusa se na bilo šta od toga može dovesti do razočarenja, sumnje u sebe i odustajanja. Ako postoji trenutak kada treba biti sebičan, onda je to kada stvaramo umetnost. Njena uloga je da nas učini srećnim.
Foto: Pixaby
Istina: Kada ne znate u kom pravcu da krenete, udaljite se od telefona i kompjutera.
Mi laici za kompjutere i tehniku 90% problema rešavamo restartom, zar ne? Mislim da ponekad isto važi i za čoveka. Sve je tanja i tanja linija između rada, igranja i opuštanja jer sve radimo na istim uređajima.
Zbog toga, mnogi pisci imaju blokadu dok pišu tekst u Wordu. Prazna strana, kursor koji trepće, generički font. Ili – treba da slikate, imate pred sobom belo platno koje vas hipnotiše.
Mnogo je lakše kada imate neki materijal koji možete da uništite, isprskate, dotaknete, prešvrljate, hajlajtujete i sl.
Još jedna mana početne faze rada na računaru je što u svakom trenutku možeš da izmeniš sve što si do tada uradio. Možeš da klikneš undo i tako smanjuješ prostor za greške. A greške (i slučajnosti) su sastavni deo procesa stvaranja.
Istina: Nekada je dobro imati plan i zapisane ideje.
Kada zapišete ideje, biće na bezbednom, sigurne od zaborava. I biće tu onda kad vam se nešto radi, a ne znate šta biste. Tako ćete moći bolje da ih razradite ili da možda shvatite da to više nije nešto što želite da radite.
Kao što je Tomas Edison rekao: Da biste imali veliku ideju, morate imati mnogo ideja.
Ukoliko vas zanima ova tema i želite da o njoj saznate još više, ovaj TED govor je odlično mesto da počnete: