10 saveta grčkih filozofa za srećan i uspešan život

Otkrivamo 10 saveta grčkih filozofa za rešenje životnih problema! Ponekad teška vremena, izazove teške situacije nemoguće je zaobići...

Foto: Shutterstock

Ali važno je da ne zaboravite - nijedan problem nije nerešiv i sve zavisi iz vašeg ugla posmatranja.

Stoička filozofija može pomoći da na zdrav način prevaziđete teška vremena i naučite kako da se nosite sa mnogobrojnim životnim olujama.

Drevna grčka filozofija stoika foksuira se na razvoj vrlina i snažnog karaktera u vilju lakšeg prevazilaženja životnih izazova. Stoici najviše cene smirenost, hrabrost i slobodu, a njihovi saveti se i danas koriste u kognitivno-bihevioralnoj terapiji.

Otkrivamo 10 zdravih načina grčkih filozofa za rešenje životnih problema:

1. Razvijte svest o sopstvenim vrednostima

Shvatanje naših osnovnih vrednosti i pokušaj da se njima vodima kroz život, pomaže vam da pronađete mir, smer i pravi smisao života. Živeti život punim plućima i napredovati,jedini je put do pronalaženja prave životne svrhe.

Niče je govorio: "Ko ima "zašto" zbog kojeg živi, može se nositi s gotovo bilo kojim "kako".

2. Ništa ne kontrološemo u potpunosti, osim nas samih

Stoički filozofi ističu da ništa ne možemo kontrolisati osim naših namera, misli i aktivnosti.

Zatoje važno da ne brinete o stavrima nad kojima nemate kontrolu - to je samo gubljenje vremena - jednostavno ih prihvatite.

Ljubav prema sudbini - to znači prihvatiti život u celini.

3. Emocije

Naš emotivni život odlikuje se na naše vrednosti i sudove.

Pokušajte da se oslobodite negativnih emocija poput besa i mržnje tako što ćete na prvi način tumačiti situacije koje vam se događaju u životu.

Foto: Shutterstock

4. Zaustavite se i duboko udahnite

Snažne emocije mogu vam pomutiti svest i sprečiti vas na pravi način da posmatrate određene situacije. Bes je privremeno ludilo sa dugoročnim posledicama.

Kada osetite talas snažnih, naročito negativnih emocija, odložite odluke i aktivnosti na situaciju koja je u vama probudila snažna osećanja.

5. Kognitivno distanciranje

Kognitivno distanciranje je sposobnost odvajanja vrednosnih sudova od činjenica: objektivan opis i reakcija na događaje je temelj drevne stoičke psihoterapije. Kada se u životu pojave izazovi ne razmišljajte: "Zašto se baš meni događaju ovako strašne stvari?", već pokušajte objektivno da posmatrate situaciju i pronađete rešenja.

6. Od slona napravite muvu

Kada se brinemo, skloni smo da precenimo nivo pretnje ili opasnosti. Ako se osoba suoči sa stvarnim problemom, postaje opsednuta svojom nesposobnošću da se nosi sa njim i počinje osećati da problem izmiče kontroli.

Odličan način za smirivanje uma ovde je namerno snižavanje opaženog nivoa pretnje zamenom fraze "Šta ako se ovo dogodi?“ sa "Šta ću sa ovim?", „Pa šta ako se ovo dogodi?“ i "Još nije kraj sveta“. Odvajanje vaših vrednosnih sudova od činjenica može vam pomoći da smanjite anksioznost.

7. Negativna vizuelizacija

da zamišljamo situaciju u kojoj gubimo vredne stvari, jer će nas to podstaći da više cenimo ono što trenutno iammo. Umesto da želimo ono što nemamo (princip da je tuđa trava uvek zelenija), moramo naučiti da izražavamo zahvalnost za stvari koje već imamo.

Foto: Shutterstock

8. Kontrola nad nezdravim željama

Ključ za iskorenjivanje nezdrave navike (kao što je prejedanje) je rano prepoznavanje, čime se sprečava nastanak problema.

To zahteva stalnu samokontrolu, što posebno važi za otklanjanje misli koje bude nezdravu želju (na primer, dugo nisam pio, ovo će biti moje poslednje piće, nakon čega ću se odreći alkohola).

9. Snaga kroz iskustvo

Niče je izneo zanimljivo zapažanje: "Ono što nas ne ubije čini nas jačima“. Emocionalni bol se može videti kao prilika da povećate svoju sposobnost da se bolje nosite sa bilo kojom naknadnom patnjom.

Seneka je jednom rekao da svoju snagu i vrednost možete ceniti samo iskušavanjem u praksi.

10. Oslobađanje od prekomerne veze za spoljšanje faktore

Privrženost sugeriše da se držite stvari ili da želite da se one dogode na određeni način. Opsednutost stvarima, posebno sobom, jeste ono što dovodi do patnje. Stoici su bili poznati po propovedanju ravnodušnosti prema spoljnim stvarima, pohvalama i kritikama drugih.