Sigurno ste često bili u situacijama kada ste želeli da sakrijete svoja osećanja. Možda ste bili ljuti, tužni ili zaljubljeni, a nikako niste hteli da to drugi vide...
U kakvoj god situaciji da se nađemo, bićemo u prednosti ako uspemo da prepoznamo male znake koji nam ukazuju da neko ne govori istinu. Čak i kad osoba pokušava da svesno kontroliše svoje neverbalne znake, prava osećanja uvek izbiju na površinu, pa makar to bio samo delić sekunde.
Recimo, kada prevarant pruža dlanove i smeška vam se pričajući laž, njegove mikrokretnje ga odaju. Zenice se sužavaju, jedna obrva se može podignuti ili se ugao usana na tren zgrči.
Brojni pokreti ili signali ukazuju na to da neko govori neistinu. Kada je reč o govoru tela, preporučljivo je postaviti dodatna pitanja da bismo bolje pronikli u prave osećaje svog sagovornika.
Ruka preko usana pokazuje da se osoba trudi da ne govori.
Kod nekih ljudi primećujemo ograničene pokrete rukama. Prirodne kretnje rukama prestaju, jer se osobe koje lažu moraju usredsrediti na ono što govore, kako ne bi ostavili utisak da su nesigurni u sebe.
Ako neko počne nervozno da liže usne, to može značiti da nije sasvim siguran u svoje reči.
Crvenilo lica je znak upozorenja da se osoba ne oseća prijatno u nekom društvu. Možda je tome uzrok ono o čemu se priča ili jednostavno znak da se ta osoba oseća nemoćno.
Nepravilno disanje je siguran znak neugodnosti. Ipak, samo aktivnim posmatranjem moguće je prepoznati promene u disanju druge osobe.
To je znak upozorenja koji često šalju vrlo napeti ljudi. Obično nas ovaj znak upozorava da ubrzamo razgovor, ali može ukazati i na to da ta osoba laže.
Često se sreću ljudi koji, dok lažu, potpuno vladaju svojim telom. Ruka se vrlo blago pomiče, lice je gotovo bez mimike, glas jasan i glasan. Ipak, uprkos svim tim znacima koji ukazuju na sigurnost i vlast nad samim sobom, primećujemo lagano vrpoljenje i meškoljenje.
Izbegavanje pogleda je veoma često kad je osobi nelagodno zbog teme o kojoj se razgovara, ili bi je najradije izbegao.
Sigurno ste bar jednom videli ljude koji govore zatvorenih očiju. Tim gestom oni ukazuju da ne žele da budu u situaciji u kojoj su se našli, pa se isključuju pred neugodnim prizorom.
Kad ljudi lažu, može doći do stišavanja glasa. Na primer, razgovor obično potkrepljuju glas i kretnje, a onda, odjednom, kretnje i glas utihnu i glas postaje sve tiši.